Početna / Male priče Velikog rata / Silueta Voje Tankosića
Voja Tankosić

Silueta Voje Tankosića

Jedna od najkompleksnijih ličnosti sa početka, a možda i čitavog dvadesetog veka svakako je ličnost majora Voje Tankosića.

Pouzdano znam da je Voja Tankosić, pored Mustafe Golubića, bio osoba kojom se najviše bavila britanska obaveštajna služba a danas profesori sa Kembridža.

Voja Tankosić

Sažeti takvu ličnost u jedan tekst apsolutno je nemoguće, te neću ni pokušavati da krenem od samog početka i detinjstva.

U stvari, Voja Tankosić je rođen onoga dana kada je diplomirao na vojnoj akademiji 1901. godine, kao peti u 32. klasi.

Profesori su u opisu na kraju školovanja naveli: „ističe se u svim oblastima“ ali kako će se vrlo brzo ispostaviti, Voja se najviše isticao u isterivanju pravde.

Voja Tankosića je od majskog prevrata 1903. godine, pa sve do njegove smrti 1915, bio upleten u skoro sve značajnije unutrašnje i spoljašnje događaje, posebno one vezane za revolucionarnu borbu i oslobodilačke ratove koje je vodila Srbija.

U danima pripremanja i samog svrgavanja dinastije Obrenović sa trona, Tankosić je jedini od mlađih oficira koji je imao vrlo zapaženu i značajnu ulogu.

Sitne građe, ćutljiv, povučen i skroman ovaj oficir ničim nije pokazivao svoju nesalomljivu snagu i organizatorski duh, koji će ga pratiti sve do kraja života.

Međutim, Voja Tankosić je brzo postao značajna spona između vojske i omladine koju je trebalo spremati za velike revolucionarne i narodne nadolazeće zadatke.

Svoje prijateljstvo sa omladinom javno je manifestovao prilikom krvavih demonstracija 23. marta 1903. godine. Njegov 6. puk dobio je naređenje da izađe iz kasarne i pomogne žandarmeriji u rasturanju demonstracija. Voja Tankosić je komadnovao prvom četom i bio je upućen ka Ruskom caru. Kada su se približili demonstrantima ovi su povikali „Živela vojska!“ na šta je Voja odgovorio „Živeo narod!“, zatim je okrenuo svoju četu što su učinile i ostale čete 6. puka vrativši se u kasarnu.

On kasnije odlazi do vođa protesta kojima obećava bezbednost skrivajući ih u Donjem gradu a sutradan ih prebacuje preko Dunava u Austrougarsku.

Od tada Voja Tankosić dobija veliko poverenje studenata koje kasnije lako uvlači u majsku zaveru.

Nakon majskog prevrata i dolaska kralja Petra na presto u leto 1903, godine, Tankosić u vojsci počinje da propagira obrazovanje komitskih odreda koji bi za cilj imali revolucionarno delovanje na teritoriji Kosova i Makedonije.

U leto 1903. Godine Voja Tankosić u logoru podoficirske škole na Topčideru drži prvi sastanak za obrazovanje revolucionarnog komiteta.

Avgusta 1903. počinju i prve akcije, Tankosić maskiran u trgovačkog pomoćnika, koji se bavi trgovinom brašna u društvu sa Radom Mihajlovićem, pravim trgovcem, silazi na jug. Obilazi i prikuplja podatke sa terena. Tom prilikom je obišao Kumanovo, Skoplje, Tetovo, Prilep, Bitolj i prikupio sve podatke koji su mu kasnije bili od koristi prilikom ratnih akcija.

Odmah sa ovog puta vraća se u Vranje i obrazuje prvi komitet, koji je imao za cilj da otpočne ratne akcije na terenu.

Te iste jeseni obrazuje i prvu četu koja pod vojvodom Anđelkom prelazi granicu kod Rujna i započinje veće revolucionarne akcije.

Učestvuje u velikim borbama na Čelopeku, Starcu, Stacinu, Kozjaku i Globočici.

Koliko su bile bitne vojne akcije, toliko je bio važan i njegov politički i organizatorski rad. On organizuje srpske škole, štiti crkve, sprovodi organizaciju kurira, kanala i magacina sa oružjem.

U 1911. Godini, kada se već pomišljalo na oslobodilački rat, Tankosić prelazi na Kosovo sa zadatkom da uhvati vezu sa Isom Boljetincem i Sadik Ramom dreničkim barjaktarom, koji su dotle bili neprijateljski raspoloženi prema Srbiji. Trebao je da ih ubedi na to da dozvole našem stanovništvu da se naoruža i da u slučaju rata sa Turskom imamo njihovu neutralnost. U ovome je uspeo tek juna 1912. Godine. Zbog ovih svojih veza kada je izbio rat 1912. On je sa svojim odredom iz Prokuplja upućen na Kosovo i jedna od prvih krvavih borbi ovog pohoda je ona koju je on sa svojim odredom vodio na Merdarama.

U ratu sa Bugarima 1913. Bio je na krvoločnom frontu. Kada su posle rata čete raspuštene, Tankosić je na svoju ruku, otpočeo akcije u Bosni, i ovaj rad koji je zajedno sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisem vodio je u takvoj tajnosti da ne samo što za njega nisu znale vlasti, već ni sami članovi organizacije.

Atentat u Sarajevu 1914. godine zatekao je Tankosića već fizički slomljenog. Na njega je još naročito strašno delovala austrijska nota poslata Srbiji gde se on spominje u dve tačke, drugoj i sedmoj:

– Da odmah rasturi Narodnu odbranu, njena sredstva za propagandu konfiskuju i na isti način postupi protiv ostalih udruženja i društava…

– Da odmah uhapsi majora Voju Tankosića i izvesnog Miloša Ciganovića, srpskog činovnika, koji su rezulatatima istrage kompromitovani

Objava rata i saznanje da smo za rat nespremni dodatno je pritiskala Voju Tankosića. Zdravlje mu se pogoršalo, imao je problem sa venama koje su uticale na raspoloženje.

Drugog novembra 1915. U sred odstupanja cele vojske, on između Ćuprije i Svilajnca na položaju Iglište preduzima na svoju ruku juriš prilikom koga ga ranjava granata.

Podlegao je ranama u poljskoj bolnici u Trsteniku, u trenutku smrti imao je samo 35. Godina.

Međutim, ovo nije kraj za Voju Tankosića, neprijatelji su ga se i mrtvog plašili i strahovali da li je zaista mrtav. Zbog toga su Austrougarski vojnici danima pretraživali teren kako bi pronašli njegov pokopani leš. Apotekar Trajković je pokazao neprijateljskim vojnicima mesto na kome je sahranjen Voja Tankosić. Njegovo telo je ekshumirano, kako bi utvrdili identitet, a zatim fotografisano.

Bečki listovi objavili su naslove „Kraj Voji Tankosiću, demonu svetskog rata“, dok mađarski listovi pišu: „Tigar je mrtav – Kraj Voji Tankosiću“.

Telo je ostavljeno kako bi ga psi pojeli, ali jedan seljak sahranio je ostatke i obeležio mesto.

Nakon rata, porodica je prenela telo na Novo groblje, gde se i danas nalazi.

Autor Milan Bogojević

Milan Bogojević (Zemun, 1981) pisac i publicista. Objavio je knjige: "Atentat 1934.", "Milunka Savić - ordenje i ožiljci", "Male priče Velikog rata", "Kralj Aleksandar - žrtva zavere" i "Zaboravljene priče Velikog rata". Autor i scenarista nekoliko televizijskih dokumentarnih filmova

Možda vam se svidi

Austrougarska zverstva u Velikom ratu

Uznemirujući sadržaj (i nakon sto godina) Kada je srpska vlada proglasila opštu mobilizaciju i pristupila …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!