Почетна / Вести / КАЈМАКЧАЛАН – СИМБОЛ НАШЕГ СТРАДАЊА И БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ
Капела са костурницом на Кајмакчалану

КАЈМАКЧАЛАН – СИМБОЛ НАШЕГ СТРАДАЊА И БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

Кајмакчалан је крвава капија кроз коју је прошла слобода и вратила се у власништво целом српском народу.

Овако сам пре неки дан одговорио сину који има десет година, и који ме је питао „Шта је то Кајмакчалан?“ док је у рукама вртео светлуцави камен са Кајмакчалана, који сам донео прошле године са овог светог места.

Капела на Кајмакчалану непосредно након градње

Како сам му у даху одговорио, већ у следећем схватио сам да је превише тешко објашњење и за многе старије људе, а камоли за дете његовог узраста.

Почео сам поново, од самог почетка јер другачије не може да се прича о Кајмакчалану. Кренули смо од Видовдана 1914. и Гавриловог хица, преко срамног ултиматума и још срамније објаве рата Србији, славних бојева на Церу и Колубари, па најстрашније голготе у српској историји о повлачењу преко Албаније, Васкрса на Крфу, отварања Солунског фронта и славне победе на Кајмакчалану којом је српски војник, после само шест месеци од напуштања земље у повлачењу, поново задивио читав свет.

Прекидао ме је често и тражио појашњења, често сам и сам додатно образлагао и појашњавао јер сам видео у дечијем погледу неразумевање.

Исто тако током разговора видео сам и осмех на рубу усана, невероватну забринутост и тугу када сам му говорио о страдању приликом повлачења преко Албаније и страдања на острву Видо.

Када смо коначно, поново стигли до Кајмакчалана видео сам у његовим очима неверицу. Није било друге него да упалимо рачунар и да му покажем како данас изгледа овај неприступачни врх планине Ниџе.

Онда сам му објашњавао како је тај врх изгледао пре сто година. Објашњавао да су Бугари поставили чак четири реда ровова које су били повезани саобраћајницама са могућношћу сталне допуне храном, муницијом и људством. А ровови су били опасани бодљикавом жицом.

Капела на Кајмакчалану данас

Због свега тога Бугари су Кајмакчалан називали „Борисовим градом“ јер су били сигурни да тај стратешки положај никада неће бити освојен. Чувши да по њему називају Кајмакчалан сам бугарски престолонаследник Борис је послао телеграм пред почетак борби у коме је рекао:
„Поздрављам хероје и чуваре Кајмакчалана, надајући се да ће на њему својственом упорношћу и чврстином сачувати за навек ту тако важну тачку.“

Па како смо тата онда освојили тај Борисов град? – прекиде ме син са широм отвореним очима и главом нагнутом значајно у једну страну.

Толико тешком борбом која се не може описати ни дочарати. Борбе су трајале непрекидно скоро двадесет дана, дневно се некад напредовало по десетину метара, али није било одступања ни за милиметар.

Војнике је одржавао невероватан занос, јер на врху Кајмакчалана налазила се граница.

Знаш сада како су Бугари звали Кајмакчалан.

– Борисов град!

А знаш ли како смо ми звали Кајмакчалан?

Ми смо га звали „Капија слободе“ а сваки је војник толико дуго чезнуо да дође до врха, да пређе поново у своју Србију… чезнули су за слободом.

Не постоји сине мој ништа битније човеку од слободе.

Климао је главом са разумевањем.

Знао сам да је још мали да би схватио пуно значење слободе, има времена.

Учите децу цени слободе коју су плаћали наши преци, можда ће је више ценити и поштовати него што то чине данашње генерације.

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Знате ли ко је био Есад – паша Топтани?

„Верне пријатеље из тешких дана ваше вође су, у знак захвалности, ћушиле ногом, а ви …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!