2 маја 1892. године рођен је Манфред Албрехт Фрајхер фон Рихтхофен, најпознатији пилот Првог светског рата. Са укупно 80 признатих ваздушних победа и данас се сматра „асом над асовима“.
Рихтхофен је имао много надимака. Немци су га звали Црвени борбени летач (der rote Kampfflieger). Французи су га звали Мали црвени (petit rouge), Црвени ђаво (le Diablo Rouge) или једноставно Џони. На енглеском говорном подручју био је познат под надимком Црвени витез (Red Knight) или Црвени барон (Red Baron). Надимак Црвени барон (Der Rote Baron) убрзо се усталио и у Немачкој и задржао се све до данас.
Рихтхофен је своју ескадрилу водио са невероватним успехом који је кулминирао током „крвавог Априла“ 1917. године. У овом периоду оборио је 20 британских авиона чиме је укупан број победа повећао на 52. У јулу исте године био је рањен у главу због чега није могао да лети неколико недеља.
По опоравку постаје командант 1. ловачког јата (Jagdgeschwader 1) које је било састављено од ескадрила Јаста 4, 6, 10 и 11. По сведочењима његових потчињених, повреда главе оставила је трајне последице. Рихтхофен је често осећао мучнине и главобоље по повратку са летења, често је мењао расположење, па чак и борбену тактику. Упорност и тврдоглавост са којом је прогонио мету, не обазирући се на догађања око себе, што ће на крају и довести до његове погибије, није карактеристично за његов начин борбе који је примењивао пре рањавања.
Рихтхофен је био бриљантни тактичар али није био за вођу. Команду над другим ловачким јединицама примио је не зато што је то желео, већ зато што се то од њега очекивало. Његови потчињени описивали су га као издвојену и безосећајну особу која није имала смисла за хумор иако су неке његове колеге тврдиле супротно. Ово мишљење се још више уврежило након рањавања.
Према неким изворима у Немачкој је 1918. године владао ужасан страх да би погибија Рихтхофена, који је у међувремену постао национални јунак, задала ужасан ударац моралу нације. Због тога су га његови претпостављени замолили да се повуче, што је он одбио.
После Рихтхофенове смрти, априла 1918. године команда над Летећим циркусом додељена је Вилхелму Рајнхарду кога је сам Црвени барон изабрао за свог наследника. Рахнхард је командовао Летећим циркусом све до своје смрти у летачкој несрећи 3. јула 1918. године у Алдерсдорфу. После Рајхардове смрти команду над јединицом преузео је Херман Геринг који ће касније постати вођа немачке Луфтвафе.