B(l)ogovanje
Povezani članci
Mi ne patimo od juče, niti se naša nada završava u sutrašnjici. Naša je prošlost velika, ali je kraća od budućnosti, koja nas čeka. 
Danas se sastaju naše duše u najuzvišenijoj misli, rođenoj i odrasloj u bolu: danas se susreće na Kosovu dan prošlosti sa verom u budućnost.
Danas odjekuje plač majke za starim Jugom i sinovima, tuga Kosovke Devojke za mladim barjaktarem, čestitog kneza Lazara danas će sećaju svi oni koji pate za porobljenom svetom srpskom zemljom.
Danas se jasnije nego juče čuje vapaj za pomoć srpske dece sa Kosova koja su zagledana u svoju maticu, zagledana kroz male prozore na oklopnim transporterima, dok ih voze od škole do kuće.
Zove nas svakodneno naše tužno i slavno Kosovo, samo na Vidovdan taj molećivi glas se pretvara u očajni krik.
Patnjama ljudi koji danas žive na Kosovu, pridružuju se uspomene iz prošlosti i, kad se udubimo u svoju dušu, osetimo kako, kao reka moru, svi bolovi ulivaju se u veliku u večnu kosovsku tragediju.
Mi ne patimo od juče, niti se naša nada završava u sutrašnjici. Naša je prošlost velika, ali je kraća od budućnosti, koja nas čeka.
