Početna / Male priče Velikog rata / U službi srpskih bolesnika
Srpski vojnik nakon povlačenja preko Albanije. U opisu je navedeno "Otac šestoro dece, težak 29kg"

U službi srpskih bolesnika

Pismo kaluđera avgustinca asumpsioniste, vojnog bolničara:

Vido – Krf, 29. Februar 1916.

Ovde smo da bi se brinuli o jadnoj srpskoj vojsci koja se povukla. Naša formacija je smeštena na sasvim malom ostrvu, koje se nalazi preko puta Krfa. Tu primamo hrome i bolesnike iz te vojske koja emigrira. Kako da vam opišem njihov očaj i bedno stanje u kome dolaze?
Zamislite kosture obučene u dronjke, blatnjave i prljave, koji se jedva vuku, padaju usput, neki put više ne ustajući!Kad smo se iskrcali, na ostrvu je bilo, mislim oko 4.000 ljudi. Jedni, smešteni u pojedinačnim šatorima i drugi, ozbiljno bolesni, pod američkim šatorima. Ali, avaj! Kako je to bila tužna slika! Bolesnici su ležali na gomilama, u blatu, među bubama. Mnogi od njih su bili samo u prolazu: na samrti su ušli sa jedne strane, a uskoro su ih iznosile mrtve na drugu. Kad smo stigli, smrtnost je bila između 100 i 120 ljudi dnevno. Pored toga, prva slika koja je ostavila utisak na nas kad smo se iskrcali bila je grobnica, u kojoj je stotinjak leševa čekalo da grobarski brodić „Sveti Franjo Asiški“ dođe da ih odnese i uroni u duboko more. Otkad smo stigli, radili smo dan i noć smeštajući te jadne nesrećnike u dobro organizovane šatore i udobne krevete.

Srpski vojnik nakon povlačenja preko Albanije. U opisu je navedeno „Otac šestoro dece, težak 29kg“

Trenutno ih je više od 1.000 smešteno pod našim krilima. Da bi ušao u taj zemaljski raj, jadni Srbin mora da svuče sa sebe starog čoveka. Kada se oslobodi dronjaka, brijemo mu sve, bradu i kosu. Zatim ga dobro izribamo u kupki sa „krezilom“ i, golog poput Adama, nosimo ga, umotanog u pokrivač, u šator, gde mu je već pripremljena košulja i dobar krevet. Za nekoliko dana, kada se posle dobre ishrane Srbin povrati iz svoje iscrpljenosti i ojača, odenućemo ga od glave do pete. Englezi mu daju cipele, pantalone i džemper, Francuzi košulju, čarape, kapu i kabanicu. Tako izmenjene, evakuišemo ih dalje da naprave mesta za druge. Izgleda da će naša bolnica imati 3.000 kreveta. Za sada ih nema više od 1.500. Postoji još jedna bolnica u Ahileonu. Možda će postojati duže nego naša, koja je samo bolnica za evakuaciju. Ovde ima nekoliko slučajeva zaraze. Ipak, ne mislim da su naši životi ozbiljno ugroženi. Jedan bolničar koji je sahranjivao leševe sinoć je, pak, iznenada umro. Sinoć smo svi bili potrešeni, ali danas je već sve zaboravljeno. Već smo se potpuno navikli da gledamo leševe kako prolaze pred našim očima!
Ovde smo bez kapele i kapelana: istina je da nam u formaciji ne nedostaje sveštenika, jer ih ima desetorica. Nesreća je u tome što nemamo mesto gde bi mogli da služimo svete mise. Ipak, to nam uspeva, jer šator u kome smo smešteni ujutro pretvaramo u kapelu.

Francuska sanitarna misija (Vido-Krf)
Objavljeno u: Grande guerre du XX siècle

Autor Milan Bogojević

Milan Bogojević (Zemun, 1981) pisac i publicista. Objavio je knjige: "Atentat 1934.", "Milunka Savić - ordenje i ožiljci", "Male priče Velikog rata", "Kralj Aleksandar - žrtva zavere" i "Zaboravljene priče Velikog rata". Autor i scenarista nekoliko televizijskih dokumentarnih filmova

Možda vam se svidi

Kralj Aleksandar i pitanje Albanije

Spoljna politika kralja Aleksandra Karađorđevića u odnosu na Albaniju, početkom tridesetih godina prošlog veka možda …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!