Početna / Karađorđevići / Kralj Aleksandar i pitanje Albanije
Vojislav Marinković i kralj Aleksandar Karađorđević

Kralj Aleksandar i pitanje Albanije

Spoljna politika kralja Aleksandra Karađorđevića u odnosu na Albaniju, početkom tridesetih godina prošlog veka možda je najbolje ilustrovana jednim pismom koje je kralj napisao kao uputstvo za ministra spoljnih poslova Vojislava Marinkovića pred odlazak u Ženevu na zasedanje u Društvu naroda, avgusta 1931. godine.

U pismu je navedeno sledeće:

1. Ni pod kakvim objašnjenjem ne možemo primiti intervenciju Italije u Albaniji. Ona bi bila napad na naše životne interese; na bezbednost

Vojislav Marinković i kralj Aleksandar Karađorđević

Jugoslavije. I najbolje garancije su slabe da umanje opasnost. Eventualni neredi u Albaniji su prolaznog karaktera, dok je intervencija za vaspostavljanje reda stvarna okupacija na neodređeno vreme.

2. Ne možemo primiti ni zajedničku intervenciju. Ona neminovno vodi podeli sfera intervencije odnosno podeli Albanije.

3. Najviše mogućnosti za smirivanje i konsolidaciju Albanije daće naše zajedničke garancije za nezavisnost i integritet Albanije i nemešanje u njene unutrašnje poslove.Sa naše strane pristajemo za ovo dati sva potrebna, moguća jemstva.

4. U slučaju nereda, čije bi razmere bile opasne po interese jedne ili druge ugovornice, možemo tražiti zajednički ili jednovremeno od Društva Naroda međunarodnu žandarmeriju nezainteresovanih sila.

5. Za finansisijsko sređenje Albanije pristajemo garantovati zajam kod Društva Naroda, koji bi taj posao i kontrolu vršio.

6. Naoružanje i organizacija albanske vojske mora se svesti do potreba unutarnjeg poretka i javne bezbednosti Albanije.

7. Od Albanije ne tražimo ništa sem potpunu korektnost i slobodno razvijanje naših uzajamnih trgovinskih i privrednih odnosa.

8. Italiji priznajemo sva stečena trgovinska i finansijska prava i razvijanje budućih interesa u tome pravcu. Pristajemo na kooperaciju i zajedničko obezbeđenje svih obostranih interesa.

Pismo objavljeno u knjizi „Pavelić i ustaše“ Bogdana Krizmana. Autor je naveo da je pismo dobio od nekadašnjeg sekretara V.Marinkovića K.St.Pavlovića iz Kembridža pismom od 23. februara 1974.

0%

User Rating: 4.6 ( 2 votes)

Autor Milan Bogojević

Milan Bogojević (Zemun, 1981) pisac i publicista. Objavio je knjige: "Atentat 1934.", "Milunka Savić - ordenje i ožiljci", "Male priče Velikog rata", "Kralj Aleksandar - žrtva zavere" i "Zaboravljene priče Velikog rata". Autor i scenarista nekoliko televizijskih dokumentarnih filmova

Možda vam se svidi

Zabranjena reportaža o Milunki Savić

Na ispucalim zidovima jedine sobe ima samo nekoliko fotografija. Na jednoj Milunka Savić kao mladi …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!