Почетна / Мале приче Великог рата / Највећем српском хероју Великог рата
Какви смо стигли на Крф - Драгиша Стојадиновић

Највећем српском хероју Великог рата

Када се велика опасност надвила над Србијом почетком Првог светског рата а сумња, брига и очајање обузеле готово целу нацију, он се није поколебао.
Ни онда када је непријатељ почео унапред да слави брзу победу и освајање Србије, он се није бринуо за њену будућност.
Онда када су готово сви рекли да је то крај, он је схватио да је то само један тренутак њене историје и веровао као никад пре у рађање још веће и слободније државе након рата.

Ниједног тренутка није поклекнуо под теретом ратног бремена које му је судбина доделила, ниједном није уздахнуо због мучних и тешких борби, кроз које је пролазио, није се никад покајао за проливену крв, за гробове којих се нико више не сећа, гробове незнаних хероја који су незнани рођени и незнани умрли.
Са вером у Бога, са љубављу према отаџбини, тај наш највећи херој је јурио из места у место, из борбе у борбу, покривао својим лешевима поља и планине, заливао својом крвљу плодну српску земљу из које ће попут цвета нићи нова држава.
Тај наш херој је својим жуљевитим и огрубелим рукама узео пушку уместо мотике и готово преко ноћи постао најславнији војник на свету. Храбром ратнику на избораном челу могла се видети нека сета, неустрашиви поглед често је смењивао поглед пун бриге и туге.
Преживевши повлачење преко Албаније, највеће страдање у историји Србије, отписан како од непријатеља, тако и од савезника, српски херој је васкрснуо и вратио се у страшне борбе на Солунском фронту.
Његово срце, одушевљено и смело пред непријатељем, очајавало је и вапило за својим домом, сећајући се својих њива, ливада и стоке.
Херој у борби, витез без страха, дисциплинован и предан у борби, био је узор савезничким војницима. Ипак, пред сан, када би остао сам са собом, херој је био спреман да попут детета бризне у плач за својим домом који је био „тамо далеко”.
Мада је он тај пијемонт српства који је одржао нацију да не поклекне пред недаћама које рат доноси, одмах након рата је заборављен.
Ко је тај неустрашиви ратник коме се дивио читав свет?
Ко је тај неустрашиви ратник кога је отаџбина тако брзо заборавила?
То је српски сељак!
Село је одувек било извор наше економске, физичке, па и моралне моћи, и можда звучи несхватљиво, али је као и данас и у прошлости било остављено само себи.
Ова књига посвећена је највећем српском хероју Великог рата – српском сељаку.

Аутор
Милан Богојевић

 

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Краљ Александар Карађорђевић (ни)је миропомазан

Још једна у низу заборављених прича овај пут везана је за интересантан догађај везан за …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!