На галицијском ратишту против Русије било је заробљено 211.000 војника југословенског порекла, али покушаји да се та војска искористи као извор добровољаца за Солунски фронт, нису успевали.
Српски стручњаци су сматрали да их само 10% могу придобити као добровољце.
На том задатку су били ангажовани Мустафа Голубић и Душан Семиз. На крају, успели су да убеде око 20 000 заробљеника да прихвате добровољачки статус у српској војсци, али то су били углавном Срби.
Хрвати су доследно одбијали такве предлоге.
„Међу војницима је највише Босанаца, затим Банаћана са Бачванима и Барањцима, а на трећем месту су Сремци и Славонци са Личанима. Са малим изузетним сви су војници Срби православни.“ – стоји у једном извештају.
Интересантно је да се део аустроугарских заробљеника хрватског порекла повлачио са српском војском све до Крфа, али се није одрицао заробљеничког статуса.
Међу њима је најпознатији Миле Будак, потоњи доглавник у фашистичкој НДХ, 1941.