B(l)ogovanje
Povezani članci
Prvi svetski rat izazvao je pravu revoluciju i trku u naoružanju i tehnici, zbog toga je verovatno i posejano više smrti i razaranja nego u bilo kojem ratu koji je vođen pre njega.
Tokom rata će po prvi put će biti upotrebljeni tenkovi, podmornice, bojni otrovi, tenkovi, mitraljezi, bacači plamena…
I po prvi put će se rat voditi u vazduhu.
Avioni, baloni i cepelini su na samom početku rata korišćeni samo u svrhu izviđanja, međutim vrlo brzo oni će biti prepravljeni za borbene aktivnosti.
Kako je došlo do prvog sukoba u vazduhu iznad Balkana pojašnjava autorka mnogih dokumentarnih filmova posvećenim Prvom svetskom ratu Slađana Zarić:
„Austrougarski piloti nadletali su teritoriju Srbije, susreli su se u vazduhu sa srpskim pilotima koji su takođe vršili osmatranje… u jednom trenutku austrougarski pilot je izvukao pištolj i pucao na srpskog pilota Tomića. Možemo reći da je upravo to pucanje iz pištolja prvi vazdušni boj koji se nad teritorijom Balkana dogodio. Govorimo o vremenskom periodu, početak spetembra 1914“,
Nakon tog napada srpska vojska rešila je da opremi avione mitraljezima. Prvi srpski avion naoružan mitraljezom, dobio je naziv OLUJ i njime je kao najuspešniji pilot upravljao upravo Miodrag Tomić, pilot koji je doživeo da na njega prvi put pucaju neprijateljski piloti.
Formiraju se i prvi „bombarderi“, bombe se bacaju iz aviona, cepelina i balona. Pešadija trpi velike gubitke kada dođe do granatiranja.
Tokom 1915. godine autrougarske eskadrile su često bombardovale centar srpske vojne industrije, grad Kragujevac. Napade je u knjizi „Moj dnevnik iz Srbije 1915. godine” opisala i engleska bolničarka Monika Stenli, koja se tada zadesila u Kragujevcu. I ona je tvrdila da su građani Kragujevca gotovo navijali satove po naletima i napadima Nemaca, pa bi se vrlo začudili kad se ovi nekim slučajem ne bi pojavili.
Pošto u to vreme nije bilo pravog protivavionskog naoružanja, majstori kragujevačke Vojne fabrike su prepravili poljske topove zaplenjene u balkanskim ratovima i postavili ih na obližnje brdo da brane grad.
30. septembra 1915. godine iz pravca Lapova, najverovatnije s nekog od aerodroma iz okoline Vršca, gradu se približavalo sedam nemačkih aviona, šest dvomotornih troseda „AEG”, predvođenih jednim dvosedom „rumpler”. Podignuta je uzbuna, oglasile su se. zavodske sirene Artiljerija je stupila u dejstvo, ali su se Nemci ipak našli iznad grada. Na Arsenal i Zavod bacili su 45 bombi. Monika Stenli tvrdi da su ciljali i železničku stanicu. Bombe nisu pričinile veću materijalnu štetu, ali je šest ljudi poginulo.
Redov I voda Radivoje Raka Ljutovac dvogledom je ugledao neprijateljske avione iznad grada. Nanišanio je predvodnika eskadrile. Po jednoj priči, nišanio je direktno kroz cev, ne koristeći nišanske sprave, već kao što se gađa zec u trku ili ptica u letu, malo ispred mete. Po drugoj, napravio je neku vrstu nišana, tako što je na usta cevi topa stavio konac i tako napravio končanicu. Vodio je top onako kako avion leti, s preticanjem od dve dužine aviona. Gledao je kroz onaj krstić i cev i opalio.
„Verovao sam u svoju ruku i iskustvo iz artiljerije. Avion se ukazao na spravi za nišanjenje. Eto srećnog trenutka. Sada treba biti miran, staložen. Tren-dva i moja ruka povlači obarač. Iz cevi je suknuo plamen. Istog trenutka avion se zateturao, iz njegovog trupa izbio je gust dim. Zatim je krenuo ka zemlji.“, pričao je kasnije junak Raka, kada su ratovi već bili iza njega.
Raka Ljutovac oborio je avion marke „Rumplera“ ali pogodak nije bio direktan (pošto su granate imale tempiranje), granata je eksplodirala pored aviona, ipak dovoljno blizu da ga šrapneli oštete i „pošalju“ u sam centar Kragujevca.
Raka je od svog komandanta dobio konja, kako bi što pre stigao do grada, gde se pogođeni avion srušio. Kada se našao ispred srušenog aviona stao je mirno salutirao i odao poslednju poštu poginulom pilotu Fon Štefanu i njegovom kopilotu Otu Kišu.
Građani su, među njima i Monika Stenli, razgrabili delove aviona, za uspomenu i dugo sećanje. Dokumenta i dnevnici nađeni kod poginule posade prosleđeni su u komandu. U početku, čak ni francuski oficiri, raspoređeni u Zavod, nisu verovali da je Raka srušio avion. Zato im je dopremljeno ono što je ostalo od aeroplana, kako bi podrobno ispitali slučaj. U fabrici su rastavili motor i u radilici našli geler. Više nije bilo sumnje, redov Raka je jednom granatom, dobro tempiranom, srušio „rumplera”. Bilo je to prvo rušenje aviona artiljerijskim oruđem u svetu.
Nekoliko dana kasnije, odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa zlatnim mačevima. Nakon završetka rata i demobilizacije, Radoje je u Trsteniku otvorio trgovinsku radnju mešovite robe. Umro je 25. novembra 1968. godine.
