B(l)ogovanje
Povezani članci
Švajcarski lekar i kriminolog Dr Arčibald Rajs ostavio je mnoga svedočanstva i neverovatne priče vezane za Prvi svetski rat, tako je u svojoj knjizi „Šta sam video i doživeo u velikim danima“ pisao o 12-godišnjem Dragoljubu koji „puca iz puške i baca bombe“ te opisuje njegovo ranjavanje „Kada je ranjen u ruku, vade mu kuršum u Niškoj bolnici. Nije hteo da se dade uspavati za operaciju. Izdržao je bez ijedne reči“.
Ko je taj dečak – ratnik o kome sa divljenjem piše čuveni Arčibald Rajs?
Taj dečak je Dragoljub Jeličić poreklom iz Korduna, odakle je njegova porodica zbog austrougarskog terora morala u izgnanstvo. Njihovo odredište bio je grad Šabac ali će se brzo ispostaviti kao loša odrednica…
Tek što je Dragoljub pošao u školu, počinje austrougarska ofanziva na Srbiju . U prvim bitkama ostao je bez oca.
Ratni vihor odbacio je malog Dragoljuba do Beograda ali i tamo ga nije dočekao bolji život već opsada grada od strane Austrougara.
Dragoljub Jeličić, sam bez igde ikog svog, priključio se srpskoj vojsci u odbrani prestonice.
I upravo u tom trenutku 28 avgust 1914. godine, nastaće jedna od najčuvenijih fotografija iz Prvog svetskog rata koju je većina vas videla, mali dečak koji puškom sa Kalemegdana nišani neprijatelja…
Fotografiju je načinio nepoznati francuski fotograf.
Dragoljub Jeličić je nakon pada Beograda, krenuo sa srpskom vojskom prema jugu. Kada je bio na planini Rudnik, primetio ga je kralj Petar I Karađorđević, i saznavši za njegovu sudbinu, naredio da ga pripreme i urede kao pravog srpskog vojnika.
Kasnije ga je lično vrhovni komandant regent Aleksandar unapredio u čin kaplara, pre nego što je Dragoljub Jeličić napunio četrnaest godina.
Do kraja rata je došao do čina podnarednika.
Dragoljub Jeličić preživeo je i Albansku golgotu, koju je prešao peške sa srpskom vojskom a kasnije, nakon oporavka na Krfu učestvovao je kao borac i na Solunskom frontu.
Nakon oslobođenja i povratka u zemlju Dragoljub je mislio da je tu kraj njegovom ratovanju međutim ni drugi svetski rat ga nije zaobišao, pridružio se partizanima i ponovo ratovao protiv istog neprijatelja.
Posle drugog svetskog rata konačno je mogao da uživa u glumi koju je voleo. Bio je član Udruženja dramskih umetnika Beograda. Komičar i glumac Dragoljub Jeličić je bio član pozorišta u Beogradu, Skoplju, Jagodini, Tuzli, Rijeci i Nikšiću.
U Narodnom pozorištu u Nikšiću je i završio svoju karijeru glumca, a u tom gradu završen je put jednog heroja.
Umro je u 63. godini, a iza njega su ostale tri kćerke, koje danas žive u Nikšiću.
