B(l)ogovanje
Povezani članci
Ovih dana obeležava se devedeset godina od smrti jednog od najvećih srpskih političara i državnika, dugogodišnjeg predsednika vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS i osnivača Narodne radikalne stranke Nikole Pašića. Mnoga njegova dela su slavljena a mnoga osporavana u zavisnosti od potonje epohe i političkog stava kritičara ali se njegova veličina nije nikada dovodila u pitanje. Ova priča pak vezana je Nikolu i Nikolaja, Pašića i Romanova, Srbiju i Rusiju…
Danas malo ljudi zna da je Nikola Pašić je pred smrt 1926. zaveštao ceo novčani iznos sa štedne knjižice za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju II Romanovu.
Razlog za ovakvo poštovanje ruskog cara od strane Pašića leži u podršci koju je Nikolaj II pružio Srbiji tokom Prvog svetskog rata.
Mnogi istoričari i stručnjaci koji se bave proučavanje srpsko – ruskih odnosa kažu da je upravo Veliki rat najbolji primer ruske ljubavi prema Srbiji i Srbima.
Naime, nakon sramnog ulitimatuma koje je Austrougarska uputaila Kraljevini Srbiji, prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević šalje poruku ruskom caru Nikolaju II u kome piše:
„Austrougarska vlada je predala sinoć Srpskoj vladi jednu notu koja se odnosi na Sarajevski atentat. Svesna svojih međunarodnih dužnosti, Srbija je, još prvih dana po užasnom zločinu, izjavila da ga osuđuje i da je gotova da preuzme istragu na svojoj teritoriji, ako se dokaže saučesništvo njenih podanika u toku procesa koje su otpočele austrijske vlasti.Međutim, zahtevi u austrougarskoj noti su beskonačno unižavali Srbiju i ne slažu se sa dostojanstvom nezavisne države. Tako se od nas traži zapovedničkim tonom da vlada u službenim novinama objavi izjavu, i naredbu Suverena našoj vojsci, da osudimo neprijateljski duh prema Austriji i da sami sebi uputimo prekore sbog zločinačke slabosti prema našem perfidnom rovarenju, kako stoji. Nameće nam se, zatim da dopustimo austrougarskim činovnicima da zajedno sa našim u Srbiji vode istragu i da povedu računa da i ostali uslovi označeni u noti budu izvršeni. Ostavljen nam je rok od 48 sati da primimo sve ovo, inače će austrougarski poslanik da napusti Beograd. Mi smo gotovi da primimo austrougarske zahteve koji ne ugrožavaju nezavisnost države, a isto tako i sve one koje nam Vaše Veličanstvo savetuje da primimo, kaznićemo strogo sva lica čije se učešće u atentatu bude dokazalo. Izvesni se zahtevi ne bi mogli izvršiti bez promene našeg zakonodavstva, a za to će trebati vremena. A rok koji nam je dat suviše je kratak. Možemo biti napadnuti po isteku roka od austrougarske vojske, koja se koncentriše na našoj granici. Nama je nemoguće braniti se, i mi preklinjemo Vaše Veličanstvo da nas zaštiti što je moguće pre. Dragocena blagonaklonost Vašeg Veličanstva, koju ste toliko puta pokazali prema nama, uliva nam čvrstu nadu da će, i ovaj put, našu molbu usliišti Vaše plemenito slovensko srce! U ovim teškim trenucima, ja sam tumač osećanja srpskog naroda, koji preklinje Vaše Veličanstvo da se zauzme za sudbinu Kraljevine Srbije! Aleksandar!“
Odgovor ruskog cara Nikolaja II stigao je tri dana kasnije:
„Vaše Kraljevsko Visočanstvo, obraćajući se meni u jednom neobičnom teškom trenutku, nije se prevarilo u osećanjima koje gajim prema Vama i u mojoj srdačnoj naklonosti prema Srpskom narodu.Današnja situacija je privukla moju ozbiljnu pažnju i moja Vlada stara se svom snagom da otkloni postojeće poteškoće. Ja sam uveren da će Vaše Visočanstvo i Kraljevska Vlada hteti olakšati naše staranje i da neće ništa izostaviti da se dođe do rešenja koje će otkloniti užase jednog novog rata, čuvajući pri tome dostojanstvo Srbije.Dokle god bude i najmanje nade da se izbegne prolivanje krvi, svi moji napori biće upereni u tom cilju. Ako i pored naše najiskrenije želje u tome ne uspemo, Vaše Veličanstvo može biti uvereno da Rusija ni u kom slučaju neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije! Nikolaj!“
Prestolonaslednik Aleksandar se još jednom obratio ruskom caru posle sednice srpske vlade 27. jula 1914. na kojoj je razmatrana politička situacija nastala posle atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda, tražeći savet:
„Srbija je gotova da primi sve uslove Austrougarske koji odgovaraju položaju jedne samostalne države, kao i sve one uslove koje bi Car savetovao da se prime“.
Odgovor je stigao tri dana kasnije i glasio je :
„Dok ima i najmanje nade da se izbegne prolivanje krvi, svi naši napori treba da idu tom cilju. Ako uprkos najiskrenije naše želje, mi ne uspemo, Vaše Visočanstvo neka bude uvereno da ni u kom slučaju Rusija neće biti ravnodušna prema sudbiji Srbije!“
Treba istaći da je to period kada je i sama Rusija bila opterećena svojim unutrašnjim problemima, ekonomskim pre svega ali i vojnim.
Ipak, ona objavljuje rat dvema tadašnjim velikim silama – Nemačkoj i Austrougarskoj. Savetnici su cara Nikolaja II upozoravali da ulazak Rusije u rat pod teretom društvenih promena može da dovede do katastrofe. Ipak car je osećao moralnu obavezu da zaštiti bratski srpski narod.
Ostaće zabeležene reči ruskog cara Nikolaja II Romanova, izrečene tokom zdravice pred predstavnicima evropskih država nekoliko nedelja pred početak Prvog svetskog rata:
“Podižem ovu čašu u čast Srbije, jedinom savezniku i prijatelju Rusije u Evropi.“
Još jedan čin velike podrške ruskog cara Srbiji ostaće zauvek upamćen i mnogi kažu da je upravo taj čin najveći razlog zašto je Nikola Pašić toliko cenio Nikolaja II Romanova.
Kada je srpska vojska umirala na albanskoj obali čekajući savezničke brodove kojih nigde nije bilo a na obalama Albanije nije bilo ni hrane ni sanitetskog materijala, što je sve dovelo dovelo u pitanje opstanak srpske vojske i naroda Regent Aleksandar ponovo piše ruskom caru očajničko pismo i moli za pomoć:
„Sa nadom i uverenjem, da će se moja vojska u Primorju Jadranskom snabdeti i reorganizovati na miru, pomoću obećanom od saveznika, ja sam je preveo ovako preko albanskih i crnogorskih planina. Ne našavši ništa od onoga ovde, što joj treba da se izdržava i reorganizuje, ona stoji danas pred najžalosnijim svršetkom. Ja se nadam da će ovaj moj apel naći odziv kod Vašeg Imperatorskog Veličanstva i da će te interevenisati kod saveznika da se spasi srpska vojska od katastrofe koju nije zaslužila, a koja predostoji.“
Ruski car je istog dana uputimo ultimatum saveznicima:
„Ukoliko se srpska vojska ne izbavi iz Albanije, Rusija raskida savez sa Antantom i sklapa separativni mir sa Nemačkom“
Nakon ovog ultimatuma ruskog cara Nikolaja, srpska vojska je evakuisana sa albanskih obala od strane saveznika na Krf i u Bizertu.
16. novembra 2014. u Beogradu je otkriven spomenik ruskom caru Nikolaju Romanovu.
