Početna / Feljton / Princ Đorđe od dvora do ludnice (3 deo)

Princ Đorđe od dvora do ludnice (3 deo)

Kraljević Đorđe je i posle abdikacije nastavio sa skandalima. Već na novogodišnjem balu koji je organizovao Dvor 1910. godine kraljević Đorđe napraviće novi skandal. Između njega i austrougarskog poslanika Forgača nastala je rasprava, a zatim izbila i svađa sa Dušanom Alimpićem, upravnikom grada Beograda. Sutradan je Alimpić dao ostavku a Đorđe je za kaznu morao da napusti Beograd. Po naređenju kralja Petra morao je da otputuje za Gornji Milanovac, gde će služiti u vojnom garnizonu. Ostaće tamo samo do uskršnjih praznika kada će mu lekari konstatovati upalu debelog creva, zatim će u pratnji potpukovnika Milana Nedića otputovati za Viši na kratko lečenje. Nakon povratka u Srbiju kraljević Đorđe je izrazio želju da nastavi školovanje na francuskoj vojnoj akademiji. Njegova želja iznešena je Krunskom savetu a Đorđe je, ne dočekavši mišljenje i odluku saveta (koja je se najviše ticala apanaže koja je iznosila 5000 dinara mesečno) otputovao u Pariz na školovanje.

Princ Đorđe Karađorđević

Izgledalo je u tom trenutku da će kraljević Đorđe posle svega u Francuskoj naći svoj mir a dinastija Karađorđević očuvati ugled i dostojanstvo.

Međutim, školovanje će biti prekinuto jer je Kraljevina Srbija ušla u balkanske ratove.

Kraljević Đorđe se 6. septembra vratio u Beograd . Očekivao je da preuzme komandu nad Prvom srpskom armijom kako je ratni raspored nalagao ali to je bilo dok je bio na mesto prestolonaslednika u međuvremenu se ratni raspored izmenio i sada je na čelu Prve armije stajao njegov mlađi brat prestolonaslednik Aleksandar.

Krađević Đorđe je zatražio od brata da se i njemu dodeli kakva komanda.

Prestolonaslednik Aleksandar izbegava da mu dozvoli komandu nad vojskom. Pokušava raznim izgovorima da opravda takvu odluku: „Rat je velika muka… ako svi izginemo u ratu, ko će dođavola ostati da nam se seme ne zatre…“

Pravi razlog za takvu odluku leži u činjenici da je Aleksandar bio upoznat sa sastankom Krunskog saveta od 12. Septembra 1912. godine koji se održao pod predsedništvom kralja Petra a na kome se razmatrao psihijatriski pregled kraljevića Đorđa koji je obavljen u Švajcarskoj.

Savet je saslušao izveštaje lekara i na osnovu njih zaključio da se prema princu Đorđu ne primenjuju više disciplinske kazne nego treba „preduzeti sistematsko lečenje, pa i na taj način preduprediti slične postupke“ .

Ovo je prvi put da je kraljević Đorđe pregledan od strane psihijatara i da je preporučeno njegovo lečenje, do lečenje u tom trenutku nije došlo zbog ratova koji su se nadvili nad Srbijom.

Tokom balkanskih ratova kraljević Đorđe neće biti u prilici da komanduje vojskom. Međutim u Prvom svetskom ratu general Stepa Stepanović dozvoliće kraljeviću Đorđu da komanduje jednom jedinicom. Već u prvom boju na Mačkovom kamenu, kraljević Đorđe biće ranjen u glavu.

Po jednim izvorima kraljević Đorđe je pokazao neverovatnu hrabrost kada je gotovo iz bezizlazne situacije poveo jedinicu u juriš dok je po drugima napravio ispad jer je preko gole uzbrdice bez odobrenja komande poveo vojsku u juriš. Prilikom ovog juriša gotovo svi vojnici iz jedinice su bili izginuli.

Pukovnik Todorović izjaviće kasnije kako je kraljević Đorđe rekao da mu je ta rana kapital jer njegov brat Aleksandar u ratu nije nigde ni ogreban i da će svoju ranu iskoristiti kada mu bude trebala. Ovu informaciju svakako treba uzeti sa rezervom jer je pukovnik Todorović kasnije obavljao funkciju kraljevog ađutanta.

Ranjavanje kraljevića Đorđa bilo je i kraj njegovor ratovanja. On kasnije odlazi u Rim, Pariz… tamo živi rasipničkim životom okružen lošim društvom. Dovoljno je reći da mu je društvo pravio Rade Pašić, sin Nikole Pašića.

A kakvo je to drugovanje bilo možda najbolje govori svedočanstvo Ivana Meštorovića:

„Tako mi je jedanput došao s pismom od svoje sestre Jelene, gde mu ona iz Petrograda piše, da nije ni sanjala da je nesretna Srbija tako propala, da ni on nema od čega živeti, te da mu je na njegov telegram odmah poslala trideset hiljada franaka. Kako on nije sestri nikada telefonirao , ni uopšte bilo šta tražio, odmah je pomislio da mu je neko „podvalio“, pa je otišao Radi Pašiću i rekao: „Nije mi niko ovo podvalio, niko nego ti“, i kad mu je Rade priznao da jeste, tražio je da mu da te sestrine pare, a on da je rekao, da nema sada ali da su uostalom, od toga zajedno već potrošili trećinu, da mu nije više dužan nego dvadeset hiljada franaka, za koje će pisati tati, da mu ih vrati. “

Kada je Pašić bio u Parizu krađević Đorđe je otišao kod njega i saopštio mu da mu je Rade dužan.

– Ovaj, onaj, Vaše Kraljevsko Visočanstvo, i vi i Rade trošite mnogo para.

– Što se mene tiče, što vaš sin troši, a šta li se vas tiče, što ja trošim, nego mi dajte što mi je vaš sin dužan. On je moju sestru prevario, pa ću izneti u javnost, ako mi ne vratite.

– Šta ja znam, kako je među vama. Rade je meni pripovedao, da ste potrošili zajednički.

Nato ga je Đorđe uhvatio za bradu i stao vući, a Pašić je ostao miran, pa mu je rekao:

– Ta umirite se, visočanstvo, ja ću poslati Radi, pa neka vam odmah vrati.

Prvih godina nakon rata kraljević Đorđe se malo primirio odnosi između njega i brata Aleksandra su bili dosta dobri. Prilikom boravka prestolonaslednika Aleksandra u Parizu februara 1919 i pored gustog rasporeda on se često viđa sa bratom, odlaze na večere, šetaju Parizom… sve je izgedalo da se stvar smiruje.

Međutim, samo je tako izgledalo…

Nastaviće se…

Autor Milan Bogojević

Milan Bogojević (Zemun, 1981) pisac i publicista. Objavio je knjige: "Atentat 1934.", "Milunka Savić - ordenje i ožiljci", "Male priče Velikog rata", "Kralj Aleksandar - žrtva zavere" i "Zaboravljene priče Velikog rata". Autor i scenarista nekoliko televizijskih dokumentarnih filmova

Možda vam se svidi

Najvećem srpskom heroju Velikog rata

Kada se velika opasnost nadvila nad Srbijom početkom Prvog svetskog rata a sumnja, briga i …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!