Почетна / Фељтон / Принц Ђорђе од двора до луднице (3 део)

Принц Ђорђе од двора до луднице (3 део)

Краљевић Ђорђе је и после абдикације наставио са скандалима. Већ на новогодишњем балу који је организовао Двор 1910. године краљевић Ђорђе направиће нови скандал. Између њега и аустроугарског посланика Форгача настала је расправа, а затим избила и свађа са Душаном Алимпићем, управником града Београда. Сутрадан је Алимпић дао оставку а Ђорђе је за казну морао да напусти Београд. По наређењу краља Петра морао је да отпутује за Горњи Милановац, где ће служити у војном гарнизону. Остаће тамо само до ускршњих празника када ће му лекари констатовати упалу дебелог црева, затим ће у пратњи потпуковника Милана Недића отпутовати за Виши на кратко лечење. Након повратка у Србију краљевић Ђорђе је изразио жељу да настави школовање на француској војној академији. Његова жеља изнешена је Крунском савету а Ђорђе је, не дочекавши мишљење и одлуку савета (која је се највише тицала апанаже која је износила 5000 динара месечно) отпутовао у Париз на школовање.

Принц Ђорђе Карађорђевић

Изгледало је у том тренутку да ће краљевић Ђорђе после свега у Француској наћи свој мир а династија Карађорђевић очувати углед и достојанство.

Међутим, школовање ће бити прекинуто јер је Краљевина Србија ушла у балканске ратове.

Краљевић Ђорђе се 6. септембра вратио у Београд . Очекивао је да преузме команду над Првом српском армијом како је ратни распоред налагао али то је било док је био на место престолонаследника у међувремену се ратни распоред изменио и сада је на челу Прве армије стајао његов млађи брат престолонаследник Александар.

Крађевић Ђорђе је затражио од брата да се и њему додели каква команда.

Престолонаследник Александар избегава да му дозволи команду над војском. Покушава разним изговорима да оправда такву одлуку: „Рат је велика мука… ако сви изгинемо у рату, ко ће дођавола остати да нам се семе не затре…“

Прави разлог за такву одлуку лежи у чињеници да је Александар био упознат са састанком Крунског савета од 12. Септембра 1912. године који се одржао под председништвом краља Петра а на коме се разматрао психијатриски преглед краљевића Ђорђа који је обављен у Швајцарској.

Савет је саслушао извештаје лекара и на основу њих закључио да се према принцу Ђорђу не примењују више дисциплинске казне него треба „предузети систематско лечење, па и на тај начин предупредити сличне поступке“ .

Ово је први пут да је краљевић Ђорђе прегледан од стране психијатара и да је препоручено његово лечење, до лечење у том тренутку није дошло због ратова који су се надвили над Србијом.

Током балканских ратова краљевић Ђорђе неће бити у прилици да командује војском. Међутим у Првом светском рату генерал Степа Степановић дозволиће краљевићу Ђорђу да командује једном јединицом. Већ у првом боју на Мачковом камену, краљевић Ђорђе биће рањен у главу.

По једним изворима краљевић Ђорђе је показао невероватну храброст када је готово из безизлазне ситуације повео јединицу у јуриш док је по другима направио испад јер је преко голе узбрдице без одобрења команде повео војску у јуриш. Приликом овог јуриша готово сви војници из јединице су били изгинули.

Пуковник Тодоровић изјавиће касније како је краљевић Ђорђе рекао да му је та рана капитал јер његов брат Александар у рату није нигде ни огребан и да ће своју рану искористити када му буде требала. Ову информацију свакако треба узети са резервом јер је пуковник Тодоровић касније обављао функцију краљевог ађутанта.

Рањавање краљевића Ђорђа било је и крај његовор ратовања. Он касније одлази у Рим, Париз… тамо живи расипничким животом окружен лошим друштвом. Довољно је рећи да му је друштво правио Раде Пашић, син Николе Пашића.

А какво је то друговање било можда најбоље говори сведочанство Ивана Мешторовића:

„Тако ми је једанпут дошао с писмом од своје сестре Јелене, где му она из Петрограда пише, да није ни сањала да је несретна Србија тако пропала, да ни он нема од чега живети, те да му је на његов телеграм одмах послала тридесет хиљада франака. Како он није сестри никада телефонирао , ни уопште било шта тражио, одмах је помислио да му је неко „подвалио“, па је отишао Ради Пашићу и рекао: „Није ми нико ово подвалио, нико него ти“, и кад му је Раде признао да јесте, тражио је да му да те сестрине паре, а он да је рекао, да нема сада али да су уосталом, од тога заједно већ потрошили трећину, да му није више дужан него двадесет хиљада франака, за које ће писати тати, да му их врати. “

Када је Пашић био у Паризу крађевић Ђорђе је отишао код њега и саопштио му да му је Раде дужан.

– Овај, онај, Ваше Краљевско Височанство, и ви и Раде трошите много пара.

– Што се мене тиче, што ваш син троши, а шта ли се вас тиче, што ја трошим, него ми дајте што ми је ваш син дужан. Он је моју сестру преварио, па ћу изнети у јавност, ако ми не вратите.

– Шта ја знам, како је међу вама. Раде је мени приповедао, да сте потрошили заједнички.

Нато га је Ђорђе ухватио за браду и стао вући, а Пашић је остао миран, па му је рекао:

– Та умирите се, височанство, ја ћу послати Ради, па нека вам одмах врати.

Првих година након рата краљевић Ђорђе се мало примирио односи између њега и брата Александра су били доста добри. Приликом боравка престолонаследника Александра у Паризу фебруара 1919 и поред густог распореда он се често виђа са братом, одлазе на вечере, шетају Паризом… све је изгедало да се ствар смирује.

Међутим, само је тако изгледало…

Наставиће се…

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Краљ Александар Карађорђевић (ни)је миропомазан

Још једна у низу заборављених прича овај пут везана је за интересантан догађај везан за …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!