B(l)ogovanje
Povezani članci
Raditi i žrtvovati se za svoju zemlju i svoj narod, trebalo bi da bude urođeno po prirodi, i po osećanju dužnosti, više ili manje svakom čoveku. Ali raditi i žrtvovati se za jedan narod, kao što je to činio dr Arčibald Rajs, a ne biti pri tome vezan za taj narod nikakvim vezama, koje bi bile iz interesa, bilo da su one političike, nacionalne ili materijalne, već se na protiv voditi isključivo osećanjem pravde i prava, takav rad zavređuje večno pamćenje i poštovanje jedne nacije.
Kako se na današnji dan 8. jula 1875. godine, rodio Rudolf Arčibald Rajs, neka ovaj skromni tekst bude podsetnik barem delu naše nacije na možda najvećeg prijatelja srpskog naroda.
Rudolf Arčibald Rajs je bio osmo po redu od desetoro dece veleposednika i agronoma Ferdinanda Rajsa. Tokom svog detinjstva mali Arčibald je bio često bolešljiv, pa je porodica rešila da ga nakon srednje škole pošalje u Švajcarsku.
Arčibald Rajs nastavlja školovanje na Univerzitetu u Lozani gde studira hemiju.
Sticanjem doktorata i izborom za višeg asistenta, a zatim za docenta za fotografiju i fotohemiju Univerziteta u Lozani, 1901, počinje njegov brzi naučni uspon i blistava karijera.
Arčibalda Rajsa posebno interesuje primena naučne fotografije u medicini i sudstvu, te se može reći da je on pionir naučne kriminalistike.
Kada 1914. godine izbije Prvi svetski rat , Rajs se zatiče u Švajcarskoj. Pošto nije bio vojni obveznik zbog urođene srčane mane, oslobođen je vojne obaveze. Ali, ubrzo mu stiže poziv iz Srbije.
Srpska vlada poziva doktora Arčibalda Rajsa, kao poznatog naučnika i kriminalističkog stručnjaka iz neutralne zemlje da sprovede anketu i istraži i utvrdi kršenje međunarodnih konvencija i zločine okupatora.
Dr Arčibald Rajs prihvata poziv i sa grupom švajcarskih lekara, dobrovoljaca, Rajs stiže u Niš, 27. septembra 1914, ratnu prestonicu Srbije.
Razgovor sa predsednikom Srpske vlade bio je kratak. Pašić mu je rekao da Srbija treba jednog iskrenog prijatelja koji zna posmatrati. „Otiđite na front, otvorite oči i uši i onda kažite svetu šta ste videli i čuli“, bilo je sve što mu je rekao predsednik Srpske vlade.
Vrlo brzo Rajsovi izveštaji i članci u listovima neutralnih zemalja i Francuske imali su odličan prijem kod čitalaca i širok odjek u javnom mnjenju, jer ih je pisao ugledni naučnik i profesor Univerziteta iz neutralne zemlje.
Njegova krilatica „pred zločinom nema neutralnosti“, izrečena na Sorboni u Parizu u predavanju o Srbiji u ratu, brzo je postala poznata u Evropi.
Rajs je obišao čitavu Srbiju, uzduž i popreko, i na svakom mestu se uverio u stašno stradanje srpskog naroda. Zatim je pisao članke koji su izazvali snažan odjek u evropskoj javnosti, a njihovo stalno objavljivanje sa uvek novim podacima obezbedilo je presudan uticaj za probijanje informativne blokade Srbije i prodor istine u svet o stradanju srpskog naroda, odnosno – za stvar Srbije i njenih saveznika, što je svakako jedna od najznačajnijih Rajsovih zasluga.
Rajs je sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, da bi zatim otputovao u Švajcarsku da obavesti svet šta se zbiva u Srbiji, ali i da deluje još na jednom polju. Dok se na Krfu i u Africi srpska vojska oporavlja, a na evropskim ratištima vode bitke, Rajs radi na prijemu izbeglica.
Malo je poznato da Rajs osniva humanitarni fond koji će pune tri godine izdržavati na stotine dečaka i mladića. Honorare za svoje članke od listova usmerava srpskom poslanstvu u Parizu za francusko-srpsko sirotište. Za pomoć srpskoj deci daje ogromnu sumu za ono vreme – 15.000 franaka.
Kada oporavljena i reorganizovana srpska vojska stigne u Solun preko Krfa, stiže i Arčibald Rajs. Sada je dobrovoljac u srpskoj vojsci, kako se intimno osećao još ranije u Srbiji, kada je zavoleo naše ljude i vojnike i seljake. Nastavljajući svoju započetu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mesta, a onda i odatle slao pisma i izveštaje u kojima je svu pažnju usmerio na srpskog čoveka, vojnika i njegovo ponašanje u borbi i van nje.
Zbog svog angažovanja na strani Srbije i saveznika, Rajs je ne samo u protivničkim zemljama nego i u samoj Švajcarskoj navukao na sebe pravu oluju pretnji, napada i intriga.
Kada se završio Prvi svetski rat, Arčibald Rajs je ostao u Srbiji. Pored obaveze da uobliči rezultate svoje ankete o zločinima okupatora u Srbiji i zvanične izveštaje za predstojeće mirovne konferencije, Rajs je želeo da bude svedok i učesnik izgradnje novog života u razorenoj Srbiji.
Arčibald Rajs u Ministarstvu inostranih poslova radi na dokumentaciji za međunarodni sud u Hagu. Sastavlja listu zločinaca u kojem poimence navodi 2.000 Bugara, 800 pripadnika austrougarskih okupatora i nekoliko Nemaca, među njima i dvojicu najodgovornijih generala Makenzena koji je komandovao odlučujućim operacijama Centralnih sila na ruskom, srpskom i rumunskom frontu, i Maksa fon Galnjica, takođe nemačkog generala, najvažnijeg komandanta na francuskom frontu, a od 1915. i na srpskom.
U Narodnoj banci nalazi posao honorarnog savetnika za krivotvorene novčanice, a kao honorarni načelnik u Ministarstvu inostranih poslova osniva tehnički servis i policijsku školu. Međutim, suočen sa nerazumevanjem i izložen mnogim nesporazumima i intrigama, podnosi ostavku na tu dužnost. I kad se očekivao njegov povratak u Švajcarsku, Rajs ostaje u Beogradu, u kome je podigao kuću.
Rajs u Topčideru piše Ratne memoare, jednu knjigu kao svedočanstvo o jednom uzburkanom vremenu u Srbiji, viđenom sa evropske osmatračnice jednog istaknutog naučnika, profesora univerziteta i talentovanog publiciste. U predgovoru u knjizi izbija Rajsova razočaranost stanjem u Srbiji:
„Da li je posleratna stvarnost osveštala želje palih. Kao iskreni prijatelj zemlje primoran sam da u to posumnjam. Egoizam koji je smrtna bolest za jedan narod, obuzeo je duhove“.
Osvedočeni prijatelj Srba ostavio je u rukopisu svoj politički testament pod naslovom „Čujte Srbi“, čije su poruke aktuelne i danas.
Arčibald Rajs je u ratu čvrsto formirao mišljenje o dobroti, čestitosti i humanosti srpskog čoveka i to je vrtoglavo počelo da se kruni nakon ratova, zasipajući ga plaštom pesimizma u pogledu budućnosti njegove voljene Srbije.
Smrt Arčibalda Rajsa, 8. avgusta 1929. godine, bila je, iako je bio srčani bolesnik, vrlo neočekivana. Posle verbalnog sukoba sa bivšim ministrom Kapetanovićem, koji je rat proveo u inostranstvu i postao ratni profiter, Rajs je pao – ubijen rečima koje nije mogao da preboli.
