Почетна / Карађорђевићи / Како је краљ Александар умало остао без круне

Како је краљ Александар умало остао без круне

Након формирање Краљевине СХС кабинет под председништвом Стојана Протића желео је да се и у уставу нове државе огледа континуитет Краљевине Србије. Образована је владина комисија од три члана са задатком да прегледа устав Краљевине Србије и издвоје из њега чланове, “који по форми и садржини не би могли бити пренесени на целу државну територију”; такав устав би се уредбом прогласио за “Привремени устав” Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и био би важећи до сазива Уставотворне скупштине, односно доношења новог устава.

Краљ Александар I

Комисија је радила веома брзо и вероватно под притиском, па је већ 8. фебруара 1919. године текст устава послат на штампу у “Службене новине”. Међутим у последњем тренутку заустављена је дистрибуција “Службених новина” под изговором да устав није постписан од стране министра правде Марка Трифковића, те да постоје и штампарске грешке.

Међутим осам година касније, тачније 26. Августа 1927. године, тадашњи министар правде Душан Суботић у дневном листу “Политика” на насловној страин објаснио је праве разлоге за повлачење “Привеменог устава”:

“Немогуће је веровати да г. Трифковић као Министар Правде није знао за тај Устав који је прошао кроз седницу Министарског Савета већ је Устав повучен због нечега другога, јер цео Министарски Савет такав какав је није видео шта стоји написано у чл. 52. Привременог Устава а ту стоји ово: да Краља Петра наслеђује његово мушко потомство из законитог брака по реду прворођења.”

Редактори који су открили ту грешку спасили су земљу од великог политичког скандала, са недогледним последицама. Јер, ако би остала та уставна одредба, био би измењен постојећи утврђени ред наслеђа: Александар је као “други по реду рођења”, након абдикације принца Ђорђа 1909. године проглашен за престолонаследника, а од 1914. године вршио је и краљевску власт; неизмењена уставна одредба је, међутим, поново утврђивала претензије принца Ђорђа, “по реду прворођења”, на наслеђе престола у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Врло могуће да су ове информације одмах дошле и до принца Ђорђа Карађорђевића те подгрејале његове претензије на круну новоформирање Краљевине СХС јер је управо почетком двадесетих година он у неколико наврата потезао питање круне и престолонаслеђа.

Од идеје да се донесе један “привремени устав” није се одустајало, у марту 1919. Године је регент Александар на седници парламента најавио потребу доношења привременог устава док се не изради коначно темељни закон Краљевства СХС.

Ипак, привремени устав никада није донет. Најважн ије укасе краљ Александар је доносио позивајући се на поједине чланове српског устава који је остао важећи све до сазива Уставотворне скупштине и новог устава.

Остала је данас пак интересантна историјска прича о “Привременом уставу” који је могао донети много проблема и главобоља будућем краљу Александру И Карађорђевићу.

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Највећем српском хероју Великог рата

Када се велика опасност надвила над Србијом почетком Првог светског рата а сумња, брига и …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!