Почетна / Мале приче Великог рата / Херојска одбрана Београда у Великом рату

Херојска одбрана Београда у Великом рату

Рано ујутру 24. септембра 1915. године око 500. аустријских војника пребацило се чамцима до куле Небојше и ту искрцало на нашу обалу. Наша војска је приметила пребацивање непријатељске војске и спремно их сачекала. Заробљени су без испаљеног метка.

Мајор Драгутин Гавриловић

Касније поподне Аустријанци пребацију четири батаљона војске са више митраљеза на десну обалу Саве, подржани артиљеријском ватром са монитора они се искрцавају на обалу и крећу у продирање ка граду.
Након консолидовања и прегруписања аустријских јединица у граду, стигла је и наредба за општи јуриш на српске положаје.
Готово у исто време мајор Драгутин Гавриловић држи кратак али језгровит говор својим војницима, говор који ће постати најпознатији у Првом светском рату.
Мање је познато да је овај говор послужио Браниславу Нушићу као најлепши пример за књигу „Реторика“.
Чувени говор гласи:
Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!”
Овај говор је био исписан словима Мирослављевог јеванђеља на пергаменту и видно истакнут у градској скупштини, како би се новије генерације упознале како се брани Отаџбина и како се бранио Београд.
Након 1945. Године“новије генерације“ нису нашли вредност овом документу и њему се губи сваки траг.
Изузетно су интересантна два документа из одбране Београда, у питању су два писма која су размењена на самом почетку Првог светског рата између аустријског генерала Густава Голија и мајора Јоксима Гајића.
Ови документи су проглашени као историјски документи из одбране Београда и били су урамљени у градском музеју.
Прво писмо написао је аустријски генерал 22. септембра 1914. године командиру Савског одсека у Горњем Граду господину Светолику Урошевићу.
На коверти овог писма пише: „На најстаријег заповедника у Београду“. А у писму пише: „Да би се град Београд од уништења топовске ватре сачувао, тражи се од Вас, да Београд предате. У том случају имаде најстарији заповедник са својим стожером (штабом) као и са градским заступством на српском пристаништу на Дунаву у Земуну у року од 1 сата да данас 6 сати по подне да се нађе.
У потпису је стајало: Његово Цес. и Краљ. апостол. Велич. прави генерал и заповедник Цес. и Краљ. чета пред Београдом Густав Голија.
ОПАСКА: За случај прихватања предаје нека се на Калемегдану уместо барјака извеси бели барјак“
Ово писмо доставио је господин Урошевић, команданту, мајору Јоксиму Гајићу, који је одмах је одговорио следеће:
„Командиру Градске посаде у Горњем Граду, командиру Сав. и Дунав. одсека.
Овог часа противнички преговарач предао је писмо у коме захтева да му се Београд преда. На то писмо ја сам наредио да му се уместо беле заставе пошаље поздрав хаубице на њихове мониторе; стога скрећем пажњу командиру на што већу опрезу и што чвршће држање своје јединице у руци. Бити спреман на борбу и на положају се држати до последњег човека, нарочито бити обазрив на она места где би противник покушао да привуче уз обалу своју лађу те на тај начин своје војнике искрца на обалу. О свим важнијим моментима извештавати ме одмах.
Командант, мајор Јоксим П. Гајић“
Испод београдског асфалта лежи најскупоценија подлога сигурности главног града, крв најбољих српских синова. Сви као један борили су се попут лавова, правећи барикаде по улицама, по улицама којим ми данас слободно ходамо.
Сходно речима мајора Гавриловића и одговору на предају мајора Гајића, они нису марили ни мерили своју крв, јер су бранили праг Отаџбине – престоницу Србије.
У славу и част оних који положише животе за одбрану Београда у Великом рату.

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Знате ли ко је био Есад – паша Топтани?

„Верне пријатеље из тешких дана ваше вође су, у знак захвалности, ћушиле ногом, а ви …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!