B(l)ogovanje
Povezani članci
Ova priča nije o čaju iako je glavni junak priče ser Tomas Lipton osnivač čuvenih čajeva „Lipton“ i idejni tvorac čaja u kesicama.
Čitav život ovog čoveka bio je vrlo interesantan, rođen u siromašnoj porodici „u dve sobe“, kako je često kasnije i sam isticao, uspeo je da do tridesete godine postane multimilioner…
Ova priča nije ni o sticanju bogastva i stvaranju jedne moćne kompanije kakva je postala kompanija „Lipton“, ovo je priča o humanosti i hrabrosti jednog velikog čoveka.
Tokom Prvog svetskog rata, ser Tomas Lipton pomogao je organizacije medicinskih volontera koji su bili angažovani širom sveta. On je stavio svoje brodove na raspolaganje Crvenom krstu za prevoz medicinskih volontera (lekara i sestara) i medicinskih sredstava..
U Srbiju tokom zime 1914-1915. i proleća 1915. godine, dolazi britansko medicinsko osoblje da pomogne u suzbijanju užasne epidemije pegavog tifusa koja je kosila srpski narod.
Na vrhuncu epidemije, ser Tomas Lipton odlučio je da poseti Srbiju.
On je u Srbiji posetio bolnice i britanske medicinske misije koje su se nalazile u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Vrnjačkoj Banji…
Ser Tomas Lipton je zbog svoje hrabrosti, humanosti i skromnost postao veoma popularan među ljudima u Srbiji.
Tokom posete je insistirao na skromnom smeštaju i tražio da jede ono što su jeli i obični ljudi u ratnim uslovima. Ostale su brojne zajedničke fotografije sa srpskim oficirima i vojnicima u veselom raspoloženju.
Pored pomoći koju je dostavio Srbiji, ovaj čovek je svakodnevno slao apele preko štampe britanskom narodu da pomogne srpskom narodu.
Iz Niša, koji će ga kasnije proglasiti počasnim građaninom, poslao je apel za pomoć srpskom narodu:
„Tifus divlja Srbijom i, ako se ne pošalje hitna pomoć, smrtnost će dostići užasne brojke. Tifus je zarazna bolest, koja se prenosi vašima, a ona se lako razvija u prljavštini. Nema dovoljno prostora za smeštaj bolesnih i oni svi leže zajedno na gomili prljave slame. Mnogi nisu promenili svoju odeću i po šest meseci, pa zbog toga lična higijena, koja je apsolutno važna u kontroli bolesti, je nemoguća. Oni nemaju odgovarajuću ishranu, jer je nema na tržištu, niti ima para da se kupi ako se nađe. Lekari obično rade samo nedelju-dve, pre nego što obole od tifusa, pošto nemaju načina da se sami zaštite. Oni se dobrovoljno javljaju da rade u bolnicama, uprkos saznanju da je smrtnost veća od 50 posto. Baš kao što je požar uspeo da zaustavi pomor u Londonu, tako su potrebni požari da očiste Srbiju od tifusa. Inficirane kuće i odeća obolelih moraju da se spale, jer bolest se prenosi vašima koje su posvuda“
U apelu „Strašna istina o Srbiji” zapisao je:
„Sreo sam na seoskom putu mnogo žrtava, koje su preslabe da dođu do bolnice. Sakupljali su ih i dovozili volovskim kolima. Često je volovima upravljala žena i deca, dok je u kolima muž ili otac buncao u groznici. Jedva je preostalo dovoljno ljudi, koji ne boluju, kako bi mogli da iskopaju grobove za mrtve, čija tela leže izložena po grobovima… U nekim bolnicama nije bilo ni ćebadi ni dušeka, dok su u drugima po tri i četiri pacijenta spavali poprečno na jednoj slamarici. Pored svega toga, pacijenti se nikad nisu žalili. U jednom bolničkom odeljenju sam video pacijenta, koji je i pored svoje groznice divno pevao svojim drugarima. Ove strahote zahtevaju hitnu pomoć svake vrste: šatore, drvene barake, sanitetski materijal, krevete i posteljinu, lekove i medicinsku opremu, sterilizatore za mleko, a povrh svega lekare i bolničare.”
Pored posete mnogobrojnim bolnicama, ser Tomas Lipton našao je vremena da poseti mnoge crkve i manastire, prisustvuje narodnim veseljima, ali i da učestvuje u berbi kupina, ribolovu…
Oni koji su imali priliku da upoznaju ser Liptona kažu da je bio šaljivdžija, ali i vrlo dobroćudan i osećajan čovek, dirnut ljudskim patnjama. Njegovo čovekoljublje, razne akcije dobročinstva organizovane u domovini i po svetu donele su mu titulu viteza, koju mu je dodelila kraljica Viktorija.
Njegove reči:
„Veličanstvena mala Srbija! Kako je ona divno odigrala svoju ulogu u Velikom ratu.“
Koje je izgovorio tokom posete Vrnjačkoj banji, 1915. godine, citiraće se i posle jednog veka.
Ser Tomas Lipton preminuo je u Glazgovu, 1931. godine. Veliki deo svoje imovine ostavio je rodnom Glazgovu, da se izgradi bolnica i pomogne školovanje dece iz siromašnih porodica.
