B(l)ogovanje
Povezani članci
Knjiga „Milunka Savić – ordenje i ožiljci“ doživela je svoje osmo izdanje od prošlogodišnjeg Sajma knjiga i jedna je od najprodavanijih i najčitanijih knjiga u Srbiji. Izdavačka kuća „Glas Srbije“ priprema dopunjeno izdanje ove knjige i uskoro će se naći na kioscima širom zemlje, čime ćemo slavnu srpsku heroinu dodatno približiti čitaocima.
Pisac Milan Bogojević je u međuvremenu predstavio svoju novu knjigu „Male priče Velikog rata“ posvećenu zaboravljenim herojima, događajima i znamenjima Prvog svetskog rata. Odmah nakon predstavljanja knjige Milanu je uručena i nagrada „Cerska spomenica“ što je bio više nego dovoljan povod da ponovo porazgovaram sa ovim velikim piscem i još većim čovekom.
Gospodine Bogojeviću, hvala Vam što ste pored mnogobrojnih obaveza pronašli vremena za „Kraljevske novine“. Odmah na početku želim da Vam čestitam objavljivanje nove knjige, ali i nagradu koja Vam je uručena na predstavljanju knjige u Šapcu.
Hvala Vama Majo, siguran sam da je Vaše vreme daleko dragocenije i da su Vaše obaveze kud i kamo složenije s obzirom da ste majka jedanaestoro dece a da opet toliko uspešno vodite izdavačku kuću „Glas Srbije“ i „Kraljevske novine“. Iskreno, radujem se svakom razgovoru sa Vama.
Knjiga „Male priče Velikog rata“ posvećena je zaboravljenim herojima, događajima i znamenjima Prvog svetskog rata. Knjiga je objavljena u godini kada se navršava sto godina od završetka Velikog rata. Kakvi su Vaši utisci, kako čitaoci reaguju?
Mislim da smo uspeli u nameri da napravimo jednu kvalitetnu knjigu dostojnu teme kojoj je posvećana. Imali smo posebnu odgovornost i zbog činjenice da je knjiga objavljena u godini kada se navršava sto godina od pobede u Prvom svetskom ratu. Vidim da ste primetili da govorim u množini, nije greška, želja mi je da istaknem podatak da je na knjizi radilo desetak ljudi i svi su zaista u velikoj meri doprineli da knjiga dobije na kvalitetu.
Ideja je bila da napravim jednu knjigu po uzoru na kultne knjige posvećene Prvom svetskom ratu, poput recimo „Golgote i vaskrsa Srbije“, „Solunci govore“, „Vitezi slobode“… pošto je sa tim ciljem letvica bila postavljena zaista visoko morao sam napraviti tim stručnjaka koji mi je pomogao u pisanju.
Taj tim su činili: Recenzenti knjige Predrag Marković, Mihailo Medenica i Maja Živanović. Lektor i urednik izdanja Sanja Tomić, prelom knjige Ana Šneblić. Dizajn korica Aleksandar Bogunović i bojadisanje fotografija Zoran Bojović. Izdavač Dejan Pavlović.
Knjiga je modernog dizajna, veliku vrednost i sasvim novu dimenziju prilikom čitanja dale su retuširane – kolorisane fotografije iz Prvog svetskog rata. Kritičari kažu da je knjiga pisana lakim narativnim stilom i da na poseban način svedoči o veličanstvenim delima naše slavne herojske vojske.
Ipak, ono što je najbitnije jesu ustici čitalaca a povratne informacije su za sadauglavnom pozitivne. Videćemo, tek smo krenuli…
Knjiga je kao što ste rekli objavljena u godini jubileja – sto godina od pobede u Prvom svetskom ratu. Kakav je Vaš stav po pitanju obeležavanja jubileja u Srbiji?
Mislim da je sramno šta smo uradili do sada, a posebno za ove četiri godine u kojima smo obeležili stogodišnjice raznih velikih jubileja. Nemam više ni trunku sumnje da smo zaboravili najveće srpske pobede, heroje, milionske žrtve…
Daću Vam očigledan primer – dokaz, svega što sam naveo, pokušajte da se setite neke zvanične državne proslave – obeležavanja nekog od jublija koji je ostavio snažan utisak na Vas, nešto što Vas je emotivno pomerilo i nateralo da se zamislite nad sudbinom našeg naroda…
Vidite. Ništa Vam ne pada na pamet. Verujem da je slična situacija i sa Vašim čitaocima u ovom trenutku.
A znate zašto je tako?
Zato što nije bilo ceremonije dostojne godišnjica koje smo u protekle četiri godine obeležavali.
Rekli su mi neki prijatelji „Svuda je u inostranstvu isto stanje. Niko više ne poštuje istoriju“
Zagledan u savezničke zemlje, pre svega Britaniju i Francusku, mogu Vam iskreno reći da sam ostao zadivljen njihovim obeležavanjem velikih jubileja, tim odnosom prema svojim herojima i žrtvama koji su puni poštovanja i simbolike…
Imate li odgovor ili pretpostavku zašto je to kod nas tako…?
Mislim da je odgovor na ovo pitanje veoma kompleksan i sa dubokim korenima. Ono što je sigurno jeste da je politika ta koja je uvek bila glavni uzročnik naših zaborava.
Svoje heroje i slavne pobede smo skrajnuli odmah nakon rata zarad boljeg odnosa unutar nove države Kraljevine SHS.
Komunisti su imali svoje razloge. Skrajnuli su srpske heroje zarad nove ideologije ali ih ostavili minimalno u žiži javnosti zarad legitimnosti svojih novoformiranih heroja iz NOB.
Teško stanje devedestih godina i borba za goli opstanak skrajnula je ljudima pažnju i sećanje na sopstvenog dedu koji je Solunca a kamoli na heroje poput Milunke Savić, Momčila Gavriča, Dragoljuba Jelačića, Jelene Šaulić…
Dve hiljadite godine Srbija se opredelila za put ka EU koju danas predstavlja Nemačka. Nagađam, ali samo nagađam da možda opet žrtvujemo svoje pobede zarad međunarodne politike.
Sa ove vremenske distance možemo jasno videti da uvek kada smo se odricali svog identiteta, zaboravljali svoje vrednosti i prepuštali se novim „vrednostima“ zarad nekog izvesnog dobitka, ispostavilo se da smo uvek mnogo više kao narod gubili.
Vreme je vaskršnjih praznika. Kada će Srbija po Vama vaskrsnuti?
Znam da može zvučati kao istrošena fraza ali sam apsolutno uveren da će nam svima biti mnogo bolje onda kada počnemo ceniti prave vrednosti.
Trenutno se kao normalno propagira neznanje, bahatost i primitivizam.
Onda kada počnemo da cenimo poštenje, znanje, humanost, kulturu…
Tek tada ćemo početi i da poštujemo jedni druge, i tek tada će ova nacija krenuti da se uzdiže i ponosno uspravlja… tek tada će prestati da najbolji napuštaju ovu zemlju a porodice da se množe.
Kada počnemo ceniti prave vrednosti tada će vaskrsnuti Srbija.
Puno Vam hvala na divnim rečima. Želim Vam sretne praznike i pozdravljam Vas pravoslavnim pozdravom Hristos Voskrese!
Vaistinu Voskrese!
I da Srbija što pre vaskrsne…
Izvor: Kraljevske novine, novinar Maja Kovačević
