B(l)ogovanje
Povezani članci
Mrtva straža Kolubarske bitke
U neposrednoj blizini centra i pešačke zone u Lazarevcu nalazi se Crkva Svetog Dimitrija sa spomen-kosturnicom stradalih u Kolubarskoj bici.
Nedavno, dok se sanjivi Lazarevac teško budio zbog oblačnog jutra, koje ga je dodatno uspavalo, prošao sam posle dužeg vremena ponovo kroz kapiju porte i gotovo u isto vreme bio pozdravljen zvonima sa tornja crkve.
Zastao sam u želji da produžim ovaj trenutak. Nisam jedini, vidim čoveka srednjih godina koji se nalazi na ogradi, mobilnim telefonom fotografiše ovu divnu pravoslavnu svetinju, međutim brzo završi, pa se žurnim korakom udalji niz ulicu. Gledam ga dok odlazi i pitam se da li zna kakva se vrednost krije u unutrašnjosti hrama ili je ostao zadivljen samo spoljašnjom lepotom?
Hram u kripti krije i čuva najbolje sinove i kćeri koji su svoje živote položili za odbranu otadžbine u Kolubarskoj bici. Kolubarska bitka je sigurno jedna od naših najvećih vojničkih dika u Prvom svetskom ratu, a možda i u kompletnoj vojničkoj istoriji Srbije. To je pobeda koja je po svom značaju, strategiji visokih oficira (na prvom mestu vojvode Živojina Mišića) i vojničkoj hrabrosti ušla ne samo u istoriju Srbije, nego i u svetsku vojnu istoriju.
Spomen-kosturnica u Lazarevcu danas je podsetnik na tu veliku bitku, stradanje, ali i neverovatnu humanost srpskog naroda. Ovde je pored srpskih vojnika sahranjen i veliki broj neprijateljskih vojnika. Kako su mi rekli u hramu, procenjuje se da je u kripti sahranjeno oko 20.000 srpskih vojnika i verovali ili ne čak 30.000 austrougarskih vojnika, po čemu je ovo specifična kosturnica u čitavom svetu.
Kada su u Drugom svetskom ratu pale prve bombe, jedna je oštetila i kriptu, narušivši tako večni mir pokojnika jer u Srbiji ništa nije zauvek.
Legenda kaže da je po dolasku Nemaca u Lazarevac jedan kapetan došao da obiđe oštećenu crkvu i saznao da se u kripti nalazi i austrougarski vojnici. Priča ide čak tako daleko da je navodno pronašao svog strica koji je sahranjen u kripti crkve, te naredio da se u crkvi zajedno sa pravoslavnim liturgijama, održavaju i katoličke mise.
Oštećena u bombardovanju, crkva je popravljena posle oslobođenja. Novo uređenje kripte izvedeno je 1960. i 1961. godine po projektu arhitekata D. Pavlovića, D. Tadića i O. Hrabovskog.
Na samom ulazu nalazi se kamena tabla u kojoj su uklesane reči: „U temeljima slobode jugoslovenskih naroda počivaju i naše kosti.”
Kosti palih boraca su razvrstane po armijama i pukovima. Na jednoj strani su vojnici Prve armije komandanta generala Živojina Mišića, Druge armije komandanta vojvode Stepe Stepanovića i Treće armije pod komandom generala Pavla Jurišića − Šturma.
Spomen-kosturnica je ukrašena bakarnim reljefima koji predstavljaju Kolubarsku bitku, ali u njoj su opisane i pojedinosti same bitke.
Interesantno je da je prvobitno u kamenu uklesan broj od 250.000 vojnika koji su učestvovali u bici, te da je naknadno taj broj promenjen na 120.000 vojnika.
Prema pisanom svedočenju penzionisanog protojereja-stavrofora Živorada Jakovljevića, starešine hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, 1964. godine spomen-kosturnicu Kolubarske bitke posetio je tadašnji komunistički funkcioner Jovan Veselinov. Kada je na zidu video podatak da je 250.000 srpskih vojnika bilo mobilisano, kratko je prokomentarisao: „Mnogo je to”. Bez trunke poštovanja prema njima, ističe prota Živorad, metodom od oka Veselinov je rekao: „Neka bude, na primer, 120.000”. Ubrzo potom angažovan je kamenorezac, koji je promenio prva dva broja.
Kao u čuvenom filmu „Vreme čuda” kada se ikone u crkvi posle svakog krečenja ponovo pojavljuju, tako se danas na kamenoj ploči jasnije vidi broj od 250.000 vojnika, nego novoupisani broj od 120.000 vojnika.
Čudo? Možda.
U stvari, možda je veće čudo to što je Crkva Svetog Dimitrija, glavni memorijal Kolubarske bitke, danas gotovo zaboravljena. Po koji putnik namernik svrati i oda počast herojima Kolubarske bitke dok većina napravi fotografiju crkve sa ograde, ne ulazeći u portu i nastavi svojim putem ne znajući da njegovog puta ne bi ni bilo da nije bilo ljudi koji spavaju večnim snom u kripti crkve ispred njega.
Pre izvesnog vremena vladika Teosodije je u svojoj besedi opomenuo srpski narod rečima: „Budućnost se ne može graditi na zaboravu istorije”.
I ja bi ovim rečima ne završio ovaj tekst, već samo stavio zarez na priču o Crkvi Svetog Dimitrija u Lazarevcu.
