Почетна / Мале приче Великог рата / У служби српских болесника
Српски војник након повлачења преко Албаније. У опису је наведено "Отац шесторо деце, тежак 29кг"

У служби српских болесника

Писмо калуђера августинца асумпсионисте, војног болничара:

Видо – Крф, 29. Фебруар 1916.

Овде смо да би се бринули о јадној српској војсци која се повукла. Наша формација је смештена на сасвим малом острву, које се налази преко пута Крфа. Ту примамо хроме и болеснике из те војске која емигрира. Како да вам опишем њихов очај и бедно стање у коме долазе?
Замислите костуре обучене у дроњке, блатњаве и прљаве, који се једва вуку, падају успут, неки пут више не устајући!Кад смо се искрцали, на острву је било, мислим око 4.000 људи. Једни, смештени у појединачним шаторима и други, озбиљно болесни, под америчким шаторима. Али, авај! Како је то била тужна слика! Болесници су лежали на гомилама, у блату, међу бубама. Многи од њих су били само у пролазу: на самрти су ушли са једне стране, а ускоро су их износиле мртве на другу. Кад смо стигли, смртност је била између 100 и 120 људи дневно. Поред тога, прва слика која је оставила утисак на нас кад смо се искрцали била је гробница, у којој је стотињак лешева чекало да гробарски бродић „Свети Фрањо Асишки“ дође да их однесе и урони у дубоко море. Откад смо стигли, радили смо дан и ноћ смештајући те јадне несрећнике у добро организоване шаторе и удобне кревете.

Српски војник након повлачења преко Албаније. У опису је наведено „Отац шесторо деце, тежак 29кг“

Тренутно их је више од 1.000 смештено под нашим крилима. Да би ушао у тај земаљски рај, јадни Србин мора да свуче са себе старог човека. Када се ослободи дроњака, бријемо му све, браду и косу. Затим га добро изрибамо у купки са „крезилом“ и, голог попут Адама, носимо га, умотаног у покривач, у шатор, где му је већ припремљена кошуља и добар кревет. За неколико дана, када се после добре исхране Србин поврати из своје исцрпљености и ојача, оденућемо га од главе до пете. Енглези му дају ципеле, панталоне и џемпер, Французи кошуљу, чарапе, капу и кабаницу. Тако измењене, евакуишемо их даље да направе места за друге. Изгледа да ће наша болница имати 3.000 кревета. За сада их нема више од 1.500. Постоји још једна болница у Ахилeону. Можда ће постојати дуже него наша, која је само болница за евакуацију. Овде има неколико случајева заразе. Ипак, не мислим да су наши животи озбиљно угрожени. Један болничар који је сахрањивао лешеве синоћ је, пак, изненада умро. Синоћ смо сви били потрешени, али данас је већ све заборављено. Већ смо се потпуно навикли да гледамо лешеве како пролазе пред нашим очима!
Овде смо без капеле и капелана: истина је да нам у формацији не недостаје свештеника, јер их има десеторица. Несрећа је у томе што немамо место где би могли да служимо свете мисе. Ипак, то нам успева, јер шатор у коме смо смештени ујутро претварамо у капeлу.

Француска санитарна мисија (Видо-Крф)
Објављено у: Grande guerre du XX siècle

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Краљ Александар Карађорђевић (ни)је миропомазан

Још једна у низу заборављених прича овај пут везана је за интересантан догађај везан за …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!