Можемо рећи да је почетак двадесетог века на пољу индустрије обележио постепени развој наоружања у читавом свету, док је Први светски рат изазвао праву револуцију на том пољу. Велике силе кренуле су у трку наоружањем и опремањем техником, интензивно се радило на иновацијама и усавршавању постојећег оружја, опреме и технике.
Први светски рат ће се водити на копну, мору и по први пут у ваздуху.
Током Првог светског рата по први пут ће бити употребљени тенкови, подморнице, бојни отрови, тенкови, митраљези, бацачи пламена…
На самом почетку рата, авиони, балони и цепелини коришћени су само у сврху извиђања, међутим, врло брзо они ће бити преправљени за борбене активности.
На почетку су пилоти били опремљени личним оружјем, али након неколико сукоба у ваздуху, обе стране су на авионе почели да монтирају митраљезе.
Први српски авион наоружан митраљезом добио је назив ОЛУЈ и њиме је као најуспешнији пилот управљао Миодраг Томић, српски пилот који је доживео да на њега први пут пуцају непријатељски пилоти у ваздуху.
Током 1915. године почињу и прва бомбардовања из ваздуха, бомбе се бацају из авиона, цепелина и балона.
Материјална штета која настаје од гранатирања није велика, али војници и цивили на земљи трпе стравичну психичку тортуру.
У другој половини 1915. године аутроугарске ескадриле су често бомбардовале центар српске војне индустрије, град Крагујевац.
Нападе је у књизи „Мој дневник из Србије 1915. године” описала и енглеска болничарка Моника Стенли, која се тада задесила у Крагујевцу. И она је тврдила да су грађани Крагујевца готово навијали сатове по налетима и нападима Немаца, па би се врло зачудили кад се ови неким случајем не би појавили.
Пошто у то време није било правог противавионског наоружања, мајстори крагујевачке Војне фабрике су преправили пољске топове заплењене у балканским ратовима и поставили их на оближње брдо да бране град.
30. септембра 1915. године редов I вода Радивоје Рака Љутовац двогледом је угледао
непријатељске авионе изнад града. Нанишанио је предводника ескадриле. По једној причи, нишанио је директно кроз цев, не користећи нишанске справе, већ као што се гађа зец у трку или птица у лету, мало испред мете. По другој, направио је неку врсту нишана, тако што је на уста цеви топа ставио конац и тако направио кончаницу. Водио је топ онако како авион лети, с претицањем од две дужине авиона. Гледао је кроз онај крстић и цев и опалио.
„Веровао сам у своју руку и искуство из артиљерије. Авион се указао на справи за нишањење. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и моја рука повлачи обарач. Из цеви је сукнуо пламен. Истог тренутка авион се затетурао, из његовог трупа избио је густ дим. Затим је кренуо ка земљи.“, причао је касније јунак Рака, када су ратови већ били иза њега.
Рака Љутовац оборио је авион марке „Румплера“ али погодак није био директан (пошто су гранате имале темпирање), граната је експлодирала поред авиона, ипак довољно близу да га шрапнели оштете и „пошаљу“ у сам центар Крагујевца.
Ово обарања авиона, забележено је као прво обарање авиона топом са земље у светској историји. Припадници артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране 30. септембра обележавају Дан рода као сећање на прво обарање непријатељског авиона у Србији.
Али да ли је Рака Љутовац први артиљерац који је оборио авион у историји?
У књизи „Три силе притисле Србијицу“ редов Митар Николић из Ратара, описао је детаљно обарање авиона брдским топом. Оно што је многима промакло, јесте време обарања авиона, а оно се догодило на јесен 1914. године.
У случају да је ова информација тачна, онда би то значило да су Митар Николић и Петар Раденковић, извели прво обарање авиона топом са земље у историји. Готово годину дана пре Раке Љутовца.
Усмено сведочанство Митра Николића записали су Драгутин Паунић и Милија Ђорђевић, оно дословце гласи:
„Дођемо до Чачка па смо, богами, прешли Чачак. Па нас одатле поново врате Вишеграду. Дошли смо опет до Суве горе, али нисмо ишли истим путем. И ту швапски авион, то је сефте био авион, кренуо у извиђање: пође од Црног врха ка Сувој гори. На топу смо били поручник Раденковић, ја и послуга. Када је наишао тај авион, они сви побегоше, мислили су да ће да бомбардује, ја смо и Петар остали сами. Петар је био по чину поручник, а по вери муслиман. Каже:
– Митре, шта мислиш ти? Хоћемо ли да бегамо и ми?
– Ја нећу, велим, да бегам одавде. Не знам где ћу! Него ја ћу на продужник, а ви на нишанску тачку.
– Послуша поручник мене, што треба ја њега: он на нишанску тачку, а ја на продужник: лево – десно, циљамо авион што кружи над нама. Како поручник ухвати циљ горе, он лупи руком а ја окресах. Авион се запали. Одједном запали. И поче позади да пуши; лете, вуче се, лете, вуче се… и дим за њим. Тера, тера, нема да кружи, пошао право доле. А наши коњи били у једној јаруги, поручников и мој коњ.
Поручник викну:
– Коње дај овамо! – он узјаше једног, ја другог, напред!
– Где ћемо?
– Оде, каже, право до муниционе колоне.
Авион већ сасвим ниско лети, пада према муниционој колони.
Кад ми тамо – он пао и гори. Приђемо ближе – два човека још нису изгорели у њему, али захвата их пламен… Само њих двојица, никог више у авиону. Изгоре све.
Кад смо се вратили у јединицу, командант каже том поручнику Раденковићу:
– Ти – за капетана! а мени: Николић – за каплара!“
Као што сам већ навео, у случају да је ова информација тачна, ово би се могло водити као прво обарање авиона у историји топом са земље.
На крају, треба навести и ко је први Србин који је оборио авион са земље.
То није нико од наведених.
Горе сам писао о обарању авиона артиљеријским оруђем са земље. А први, уопште, који је оборио непријатељски авион је поручник Љубомир Урошевић.
У листу „Правда“ од 26.11.1934. године, на страни број 6, објављен је чланак под насловом „Сећање на Љубомира Урошевића, резервног пешадијског поручника“ у једном делу стоји:
„…У Светском мрату, 1914 учествује у Церској битци. Исте године у августу месецу Љубомир је митраљезом оборио један непријатељски авион. То је био први авион који је оборен на српском фронту. Том приликом одликован је Карађорђевом звездом.“
Један коментар
Pingback: Скривена историја: Ко је оборио први авион у Великом рату? – LEPDH