Почетна / Мале приче Великог рата / Знате ли ко је био Есад – паша Топтани?

Знате ли ко је био Есад – паша Топтани?

„Верне пријатеље из тешких дана ваше вође су, у знак захвалности, ћушиле ногом, а ви сте их пустили да то ураде. Тако их Србија, која их је имала много у току велике олује, данас више нема или готово нема.“ – овако је о незахвалности Србије према својим пријатељима из ратних дана писао др Арчибалд Рајс у свом политичком тестаменту „Чујте Срби“.

Не знам на кога је све мислио др Рајс док је писао ове редове али сам потпуно сигуран да је мислио и на Есад – пашу Топтанија, великог пријатеља Срба из ратних дана.

Есад – паша потиче из једне од најстаријих и најбогатијих албанских земљорадничких породица Топтани.

Са српском и црногорском војском прво је ратовао приликом опсаде Скадра, када је руководио турском одбраном. Турска војска је после седам месеци била принуђена да капитулира, 14. априла 1913. године. Војска је била разоружана, а официрима је дозвољено да да могу и даље носити своје сабље, док је Есад – паши Топтанију указана нарочита пажња и почаст. Овакав војнички гест према Есад – паши и његовој војсци учинио је да он стекне поштовање према српској војсци и народу.
Када је касније Србија подржала Есад – пашу Топтанија у намери да постане албански владар савезништво и пријатељство је запечаћено.

Одмах по избијању Првог светског рата, Есад – паша је подржао савезничке силе због чега је изазвао гнев Централних силе које су одмах подржале његове противнике у Албанији у припреми побуне. До побуне је дошло почетком 1915. године, када су побуњеници опколили Есад – пашу Топтанија у Драчу и захтевали од њега да објави рат Србији. Председник српске владе Никола Пашић се одлучио да помогне свог савезника и почетком јуна 1915. године у Албанију је послао више од 20.000 војника и жандарма. Српске снаге су ослободили опкољеног Есад – пашу у Драчу. Била је то ризична али исправна одлука Николе Пашића која је омогућила да се касније српска војска уз помоћ Есад – паше Топтанија повуче преко Албаније.

Једна од првих наредби Есад – паше албанском народу, приликом повлачења српске војске, гласила је: „Чујте Албанци и Турци, кроз Албанију пролази српска војска! Војска, као војска, тражиће од вас да купи храну. Српски војници немају другог новца сем папирне банкноте од 10 динара. Али, знајте да је она равна турској меџедији. И ко покуша да побије њену вредност уједаће се онде где се нико не уједа…“
У новембру месецу 1915. године – он лично – шаље и ову поруку команданту Тимочке дивизије:
„Бугари спремају чете у Мату и Дебру. Међу њима је и Ахмед Беј и Елез Јусуф. Они ће вашој војсци препречити пут ка Тирани из долине Мат. Пошто немате војску у Селишту, упутите је тамо одмах.“
Српски губици би сигурно били много тежи да Есад – паша није остао веран споразуму у тим тешким тренуцима.

Интересантно је и то да је Есад – паша Топтани завршио француску Војну академији у Сен – Сиру, као и краљ Петар I Карађорђевић. Вероватно је ово био додатни разлог за велико поштовање које је Есад – паша указао краљу Петру. Наиме, када је остарели краљ Петар ступио на тло Албаније, поред свог дворског лекара, добио је одмах и личног пашиног лекара. Есад-паша је хтео да наш краљ одседне, колико год то буде потребно, у његовом породичном дому у Тирани. Међутим, пошто се очекивало савезничко пребацивање наших трупа на слободно тло ради опоравка, било је згодније да стари краљ буде ближе морској обали и скорашњем путу. Есад – паша је уредио да краљ Петар буде смештен у хотелу једног од његових најближих сарадника.
Регент Александар Карађорђевић одликовао је пред напуштање Албаније Есад-пашу Орденом белог орла првог степена.

После српске војске, Албанију је напустио и Есад-паша који је са својим јединицима дошао до Солуна. Ту се, заједно са Србима, под француском командом борио на Солунском фронту и учествовао у ослобађању Србије.

После велике победе у Првом светском рату, Есад-паша је довео делегацију на Мировну конференцију која је одржана у Паризу. Он је уверавао учеснике Париске мировне конференције да је једина легитимна власт у Албанији. Његове присталице су сазвале Народну скупштину у Албанији која га је прогласила за краља. И док се спремао за повратак у Албанију, Есад – паша је убијен у атентату 13. јуна 1920. године у Паризу. Убио га је Авни Рустеми, политички активиста и члан албанског парламента, који је био противник сарадње Срба и Албанаца.

Есад – паша Топтани је сахрањен на српском војничком гробљу у париском предграђу Тије.

„Верне пријатеље из тешких дана ваше вође су, у знак захвалности, ћушиле ногом, а ви сте их пустили да то ураде. Тако их Србија, која их је имала много у току велике олује, данас више нема или готово нема.“ – да ли су речи др Арчибалда Рајса сада јасније?

Аутор Милан Богојевић

Милан Богојевић (Земун, 1981) писац и публициста. Објавио је књиге: "Атентат 1934.", "Милунка Савић - ордење и ожиљци", "Мале приче Великог рата", "Краљ Александар - жртва завере" и "Заборављене приче Великог рата". Аутор и сценариста неколико телевизијских документарних филмова

Можда вам се свиди

Скривена историја: Ко је оборио први авион у Великом рату?

Можемо рећи да је почетак двадесетог века на пољу индустрије обележио постепени развој наоружања у …

Упишите се за нове постове.

Сазнајте увек први!