B(l)ogovanje
Povezani članci
„Verne prijatelje iz teških dana vaše vođe su, u znak zahvalnosti, ćušile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako ih Srbija, koja ih je imala mnogo u toku velike oluje, danas više nema ili gotovo nema.“ – ovako je o nezahvalnosti Srbije prema svojim prijateljima iz ratnih dana pisao dr Arčibald Rajs u svom političkom testamentu „Čujte Srbi“.
Ne znam na koga je sve mislio dr Rajs dok je pisao ove redove ali sam potpuno siguran da je mislio i na Esad – pašu Toptanija, velikog prijatelja Srba iz ratnih dana.
Esad – paša potiče iz jedne od najstarijih i najbogatijih albanskih zemljoradničkih porodica Toptani.
Sa srpskom i crnogorskom vojskom prvo je ratovao prilikom opsade Skadra, kada je rukovodio turskom odbranom. Turska vojska je posle sedam meseci bila prinuđena da kapitulira, 14. aprila 1913. godine. Vojska je bila razoružana, a oficirima je dozvoljeno da da mogu i dalje nositi svoje sablje, dok je Esad – paši Toptaniju ukazana naročita pažnja i počast. Ovakav vojnički gest prema Esad – paši i njegovoj vojsci učinio je da on stekne poštovanje prema srpskoj vojsci i narodu.
Kada je kasnije Srbija podržala Esad – pašu Toptanija u nameri da postane albanski vladar savezništvo i prijateljstvo je zapečaćeno.
Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata, Esad – paša je podržao savezničke sile zbog čega je izazvao gnev Centralnih sile koje su odmah podržale njegove protivnike u Albaniji u pripremi pobune. Do pobune je došlo početkom 1915. godine, kada su pobunjenici opkolili Esad – pašu Toptanija u Draču i zahtevali od njega da objavi rat Srbiji. Predsednik srpske vlade Nikola Pašić se odlučio da pomogne svog saveznika i početkom juna 1915. godine u Albaniju je poslao više od 20.000 vojnika i žandarma. Srpske snage su oslobodili opkoljenog Esad – pašu u Draču. Bila je to rizična ali ispravna odluka Nikole Pašića koja je omogućila da se kasnije srpska vojska uz pomoć Esad – paše Toptanija povuče preko Albanije.
Jedna od prvih naredbi Esad – paše albanskom narodu, prilikom povlačenja srpske vojske, glasila je: „Čujte Albanci i Turci, kroz Albaniju prolazi srpska vojska! Vojska, kao vojska, tražiće od vas da kupi hranu. Srpski vojnici nemaju drugog novca sem papirne banknote od 10 dinara. Ali, znajte da je ona ravna turskoj medžediji. I ko pokuša da pobije njenu vrednost ujedaće se onde gde se niko ne ujeda…“
U novembru mesecu 1915. godine – on lično – šalje i ovu poruku komandantu Timočke divizije:
„Bugari spremaju čete u Matu i Debru. Među njima je i Ahmed Bej i Elez Jusuf. Oni će vašoj vojsci preprečiti put ka Tirani iz doline Mat. Pošto nemate vojsku u Selištu, uputite je tamo odmah.“
Srpski gubici bi sigurno bili mnogo teži da Esad – paša nije ostao veran sporazumu u tim teškim trenucima.
Interesantno je i to da je Esad – paša Toptani završio francusku Vojnu akademiji u Sen – Siru, kao i kralj Petar I Karađorđević. Verovatno je ovo bio dodatni razlog za veliko poštovanje koje je Esad – paša ukazao kralju Petru. Naime, kada je ostareli kralj Petar stupio na tlo Albanije, pored svog dvorskog lekara, dobio je odmah i ličnog pašinog lekara. Esad-paša je hteo da naš kralj odsedne, koliko god to bude potrebno, u njegovom porodičnom domu u Tirani. Međutim, pošto se očekivalo savezničko prebacivanje naših trupa na slobodno tlo radi oporavka, bilo je zgodnije da stari kralj bude bliže morskoj obali i skorašnjem putu. Esad – paša je uredio da kralj Petar bude smešten u hotelu jednog od njegovih najbližih saradnika.
Regent Aleksandar Karađorđević odlikovao je pred napuštanje Albanije Esad-pašu Ordenom belog orla prvog stepena.
Posle srpske vojske, Albaniju je napustio i Esad-paša koji je sa svojim jedinicima došao do Soluna. Tu se, zajedno sa Srbima, pod francuskom komandom borio na Solunskom frontu i učestvovao u oslobađanju Srbije.
Posle velike pobede u Prvom svetskom ratu, Esad-paša je doveo delegaciju na Mirovnu konferenciju koja je održana u Parizu. On je uveravao učesnike Pariske mirovne konferencije da je jedina legitimna vlast u Albaniji. Njegove pristalice su sazvale Narodnu skupštinu u Albaniji koja ga je proglasila za kralja. I dok se spremao za povratak u Albaniju, Esad – paša je ubijen u atentatu 13. juna 1920. godine u Parizu. Ubio ga je Avni Rustemi, politički aktivista i član albanskog parlamenta, koji je bio protivnik saradnje Srba i Albanaca.
Esad – paša Toptani je sahranjen na srpskom vojničkom groblju u pariskom predgrađu Tije. 
„Verne prijatelje iz teških dana vaše vođe su, u znak zahvalnosti, ćušile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako ih Srbija, koja ih je imala mnogo u toku velike oluje, danas više nema ili gotovo nema.“ – da li su reči dr Arčibalda Rajsa sada jasnije?
Jedan komentar
Pingback: Znate li ko je bio Esad – paša Toptani? – LEPDH